Episkop Sava Trlajić (svetovno ime Svetozar)

Episkop Sava Trlajić (svetovno ime Svetozar)

Sveti sveštenomučenik Sava Gornjokarlovački

Episkop Sava Trlajić (svetovno ime Svetozar), rođen je 1884. godine u Molu od oca Stefana i majke Jelisavete rođene Karakašević. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, gimnaziju sa velikom maturom u Novom Sadu, a Bogosloviju u Sremskim Karlovcima.

Pravni fakultet završio je u Beogradu, a ispit Pravosuđa položio na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Rukopoložio ga je episkop temišvarski za đakona 19, a za prezvitera 27. istog meseca 1909. godine. Kao parohijski sveštenik službovao je u Peški i Bašaidu. Početkom 1927. izabran je za referenta, a ubrzo i za glavnog sekretara Svetog arhijerejskog sinoda. Kao udov sveštenik, zamonašio se 27. oktobra 1929. u manastiru Krušedolu. Ubrzo je proizveden za protosinđela i arhimandrita, i postavljen za starešinu manastira Krušedola. Za vikarnog episkopa sremskog postavljen je 30. septembra 1934. godine. Hirotonisao ga je patrijarh Varnava u Sremskim Karlovcima uz sasluženje episkopa: timočkog Emilijana, niškog Jovana, zahumsko-hercegovačkog Tihona i zletovsko-strumičkog Simeona. Za episkopa gornjokarlovačkog izabran je 22. juna 1938. godine.

Posle smrti episkopa pakračkog Mirona (1941), bio je i administrator Pakračke eparhije. Početkom Drugog svetskog rata 1941, odbio je ponudu italijanskih okupacionih snaga da napusti eparhiju i pređe u Beograd. Uhapšen je 17. jula 1941. i zatočen zajedno sa još trojicom srpskih sveštenika i trinaest uglednih Srba u štalu ustaše Josipa Tomljenovića u Plaškom. Posle mučenja ustaše su vladiku Savu, zajedno sa sveštenicima Bogoljubom Gakovićem, Đurom Stojanovićem i Stanislavom Nasadilom, vezali u lance i 19. jula odveli u Gospić. Tu su mučeni sve do polovine avgusta, kada je Vladika odveden sa dve hiljade Srba prema planini Velebit. Negde na toj planini ispio je čašu mučeničke smrti sa hiljadama pravoslavnih Srba. Ni danas se ne zna gde je postradao episkop gornjokarlovački Sava. Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 1998. godine, vladika Sava proglašen je svetog i učislen u Imenoslkov Srpske crkve kao sveštenomučenik.

MOLITVA SVETIM SVEŠTENOMUČENICIMA GORNJOKARLOVAČKIM

Hristovi svedočitelji u vreme novo zasijali i nevino postradali radi ispovedanja vere, setite se u dan drugoga Dolaska Gospodnjeg i nas nedostojnih čada vaših, koji vam molitvene pohvale prinose i molitvenim uzdasima vapiju. Setite se i stradalnog roda našeg koga bure iskušenja lome, Crkvu Svetu pokažite nedodirljivom za napade neprijatelja, proslavljajući Oca i Sina i Duha Svetoga, sada i uvek i u vekove vekova. Amin!

 

Tropar, glas 8.

O, sveštenomučeniče Savo gornjokarlovački, sa prezviterima svojim časno postradavši, životima svojim Hrista svedočeći, kroz mučeništvo večnost zadobiste, radujući se u liku časnih stradalnika, spomenite i nas grešne koji vas molitveno slavimo.

Kondak, glas 8.

Služiteljima vernim pokazaste se, sveštenomučenici gornjokarlovački, episkopom Savom predvođeni, mučeništvo primiste nasleđujući radost neprolaznu, sa svima svetima u rodu našemu prosijavšima.