Povest o Svetom Vasiliju Ostroškom
“Veruješ li ti, proto, da su Sveci Božiji živi”, upita vladika Nikolaj jednog čuvenog protu junaka Jovana Boškovića iz Orje luke, sreza danilovgradskog, četrdesetih godina dvadesetog veka.
“Kako ne bih verovao, kada su mi se javili i o sebi posvedočili!
“Jednog dana reče mi popadija da zbog neke nevolje domaće odem u Ostrog i donesem neki dar. Ja bejah nešto smućen i ljutit. “Šta da mu nosim?”, rekoh joj.
“Ostavi na miru one mrtve kosti u pešteri ostroškoj, a ti se obrati živima za pomoć! “Tako prođe dan. Kad, noću, u jasnom viđenju javi se Sveti Vasilije, pa lupi svojim žezlom i srdito viknu meni:
“Ja sam živ, a ne mrtav, kao što ti misliš! I nemoj da budeš neveran nego veran!
“U velikom starhu skočim ja od postelje i potražim od popadije onaj dar što je spremila,te ga odnesem Svetom Vasiliju. Od tada sam ja dobro utvrdio svoju veru da su Sveci Božiji živi a ne mrtvi!”
Sveti vladika Nikolaj Velimirović
(Priredio: mr Aleksandar Vujović,
profesor Cetinjske bogoslovije
i urednik Katihetskog programa Radio Svetigore)
