Svetosavska beseda katihete Branislava Ilića “Sveti Sava – umetnik hrišćanskog etosa”, izgovorena u hramu Prepodobnog Simeona Mirotočivog u novosadskom naselju Veternik, o Savindanu 2021. Leta Gospodnjeg.
Visokoprečasni i prečasni oci, uvažene kolege, poštovani učenici, draga svetosavska deco,
Pripala mi je čast da Vam se obratim rečima Svetosavske besede, a radost našeg sabranja je veća jer se nalazimo pod svodovima velelepnog hrama Prepodobnog Simeona Mirotočivog u novosadskom naselju Veternik. Nalazimo se pod svodovima svetinje koja svojom krasotom i značajem ukazuje na važnost nemanjićkog etosa, onog etosa koji je utemeljen i izgrađen na Krajeugaonom Kamenu, Hristu Bogu našem.
Priđite svi hristoljubivi, priđite da praznik spomena savršimo, i Savu sveštenopropovednika Evanđelja u pesmama da pohvalimo, i ovako recimo: Raduj se, razumni potoče duhovnog raja, što brazde našeg srca duhovnim vodama Božije nauke napajaš, i činiš ih plodonosnim Hristu Bogu, koji svima daruje prosvetljenje i veliku milost. (iz službe Sv. Savi)
Svetitelj naš Sava je upodobio svoje lice Obrazu Hristovom, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje (u monaštvu Simeona), vodi nas spasonosnim i ljubavlju ispunjenim putem, onim čudesnim putem koji nam je proputio Gospod naš Isus Hristos obećavši nam večna i neprolazna blaga koja je pripremio svima koji Ga ljube.
Sveti Sava je ohristovljujući svoj narod ukazao da je Svetosavlje sigurni put koji je popločan ljubavlju prema Bogu i ljubavlju prema bližnjima. Tako danas, dragi moji, proslavljajući svešteni spomen na Svetoga Savu bivamo pozvani da učinimo smotru nad svojim životom i sagledamo očima ljubavi da li ispunjavamo ono što nam je darovano od Boga i stavljeno pred nas kao svešteni zadatak. Svi smo na istom zadatku, a naš zadatak je da živimo po večnoj nauci Božijoj. Najvažnija lekcija koju nam je ostavio Sveti Sava je živo prisustvo Božije kroz ikonu i Liturgiju na bogoslužbenom jeziku našeg naroda držeći opitno da je liturgijski etos suština hrišćanskog identiteta i preduslov sjedinjenja sa Hristom.
Današnji svešteni spomen, na našeg usrdnog molitvenika pred Gospodom, podseća nas da je svetitelj Sava bio neumorni molitvenik i umetnik života i podviga kao sigurnog puta ka upodobljavanju Bogu. Svetitelj naš Sava bio je umetnik blagoljepija i vaskolikog bogoslužbenog pravila. Blagodareći liturgijsko-molitvenom iskustvu koje je imao, pre svega, kao liturg koji stojeći na mestu Hristovom predstoji evharistijskim sabranjem, on nije bio samo svedok i učesnik, već i delatnik na polju liturgijskih promena koje su bile od izuzetnog značaja za bogoslužbeni život. Sa druge strane, ne bismo smeli da izgubimo iz vida i činjenicu da je Sveti Sava opitovao i usvojio blagosloveno iskustvo Svetogorskog bogoslužbenog života. Veliki uticaj na svetiteljsku ličnost prvog arhiepiskopa srpskog imala su i putovanja u Svetu zemlju, blagodareći kojima je usvojio nova bogoslužbena iskustva, ona iskustva koja je kasnije iskoristio prilikom formiranja novog bogoslužbenog poretka. Stoga uloga svetoga Save u formiranju bogoslužbenog poretka u poverenoj mu Arhiepiskopiji, od velikog je i blagoslovenog značaja. Kao duhovna čada našeg usrdnog molitvenika pred Gospodom pozvani smo da sa svakom usrdnošću čuvamo svešteno iskustvo koje nam je svojim ličnim primerom ostavio Sveti Sava. Prizvani smo da vasceli život utemeljimo na liturgijskom načinu postojanja, predokušavajući, ovde i sada, nebozemnu realnost večne zajednice sa Gospodom našim, na taj način uzrastajući u meru rasta visine Hristove.
Pred kraj ovog prazničnog slova prilika je da podsetimo na jednog od nastavljača dela Svetoga Save, na Svetog i bogonosnog oca našeg Vasilija čudotvorca ostroškog, od čijeg se upokojenja ove godine navršava 350. godina. Prema kazivanju iz žitija mali Stojan je sa svakom pažnjom i pobožnošću ulazio u sveti hram, a sveto bogosluženje je za njega bilo kao stajanje pred samim Gospodom. Svoju školu pobožnosti naučio je najpre u svojoj čestitoj porodici, a vrhunac hrišćanskog vaspitanja zadobija u zavalskoj obitelji. Monaški postrig na kome je dobio ime Vasilije po velikom bogoslovu i učitelju crkve Svetom Vasiliju Velikom, svetitelj je primio u sveštenoj obitelji manastira Tvrdoš u kome je tada bilo i sedište trebinjske episkopije. Svetitelj prolazi kroz sve sveštene stepene udostojivši se na kraju i arhijerejske službe. U svom arhipastirovanju Sveti Vasilije je nepokolebivo podnosio na sebi i svom episkopskom omoforu svaku bol i patnju naroda, te je tako sebe već za života neprestano predavao kako za Gospoda, tako i za svoj stradalni narod, postavši tako čovek Bogočoveka Hrista i dostojni naslednik Svetoga Save. Bivajući pre svega pravi monah i istinski podvižnik povukao se u ostroške stene gde se podvizao u jednoj pećini u kojoj su pre njega boravili brojni sveti podvižnici nama znani i neznani, ali Gospodu našem znani i od Njega proslavljeni. Tu, u hladnoj ostroškoj steni, na veoma lepom i molitvenom mestu sveti Vasilije sagradio je najpre hram Vavedenja Presvete Bogorodice (u kojem danas počivaju njegove netljene i celebne mošti), a potom je sagradio i hram Časnog i Životvornog Krsta Gospodnjeg. Od običnog mesta usamljenog i povučenog podviga, ostroška stena u kojoj svetitelj sagradi dva hrama, postala je prava sveštena i blagoslovena obitelj koja i do dana današnjeg svojim molitvama greje srca mnogih. Ako bismo uporedili svešteno žitije bogonosnih svetitelja – Save i Vasilija – pored brojnih sličnosti, najsavršenija zajednička odlika bila je delatno projavljena ljubav prema Bogu i bližnjima, kao i neumorno obrađivanje Vinograda Gospodnjeg.
Draga deco, dragi umetnici i nastavljači blagoslovenog dela našeg duhovnog zaštitnika, neka vam je srećan praznik i neka ste vi blagosloveni ovom svetinjom Gospodnjom koja postojano svedoči o ljubavi koju naš blagočestivi narod ima prema Gospodu i svetorodnoj lozi Nemanjića. Neka blagoslov Prepodobnog Simeona Mirotočivog, Svetoga Save, Svetog Arsenija sremca ždrebaoničkog i kosjerevskog, Svetoga Vasilija ostroškoga i Svetoga Petra Cetinjskoga, rukovodi vaše duhovne korake, da svagda hrabro i nepokolebivo hodite putem Gospodnjim i tako već ovde i sada predokušavate radost i ljubav Carstva nebeskoga. Amin.
Katiheta Branislav Ilić
o Savindanu, 2021. Leta Gospodnjeg