„Моја животна одредница није дошла зато што сам ја то бирала, него је, чини ми се, то изабрало мене. Свако ко се бави овим послом је од самих почетака, од детињства, неким талентом предодређен да га препозна или не препозна. Некако сам одувек била склона да лепо цртам, да добро сликам, и онда ме је некако мој пут водио ка томе.“казала је о својој љубави према сликању за радио Светигору, Весна Сушић, академски сликар.
Наша гошћа је истакла да је тешко одредити поруку коју кроз своја дјела жели да пренесе другим људима: „Ја не знам да ли то у ствари ико може ко се бави уметношћу на озбиљан начин. У ствари у фокусу мог интересовања је човек и све оно што човека окружује и са чим човек може да се носи изнутра и споља. Та нека унутрашња стања која мене инспиришу су управо стања која други људи имају, само их на различити начин подносе, на различити начин се предају и некако решавају изазове у које улазе.Чини ми се да се људски доживљај стварности онакав каква она заиста јесте, кроз око човека, некако све мање третира у уметности . У том смислу ми је страшно важно да слика заиста дође до некога и да тај неко ко то посматра може и да осети нешто што би га подстакло да размишља о себи и животу. То ми је можда једини услов, да моја дела пробуде нека осећања узвишености коју и сама осећам док радим. Та присутност тренутног, то су ретки моменти који ме приближују са Богом и универзумом.“
О сликању као слободи изражавања наша гошћа наводи да се она огледа у одређеним границама, јер у супротном умјетност али и живот прелазе у анархију гдје је све дозвољено: „Па закључила сам да ако је слобода оно што данас већина света подразумева слободним, да не постоје никакве границе, онда она прелази у анархију, у једно анархично понашање и анархичне осећаје на крају крајева. А сматрам да то не би смело да буде дозвољено ни у животу а ни у уметности јер онда то доноси моменте да можете помислити да је све дозвољено. Ово што радим не мислим да је то ограничење уметности, јер са једне стране, оквир платна апсолутно мора да ограничава, међутим у једном другом смислу слободу морамо имати која је заиста неограничена. И тако ја бирам да се изражавам и апстрактно и фигуративно и да све то комбинујем једно с другим и свака та слика, на крају, има неки свој доживљај унутар кога желим да будем апсолутно слободна.“
Весна Сушић је до сада имала три изложбе на тему портрета Митрополита црногорско-приморских: „Па то су портрети које сам радила без намере да се излажу ван Митрополије. Митрополит Јоаникије је благословио и замолио да за потребе Митрополије направим портрете наших црногорских Митрополита, и ето, ја сам то урадила. То је изашло из оквира онога како је било планирано и много је више људи видело те слике јер су до сада излагане у Зајечару, Никшићу и Бару.“
О својој сликарској радионици, младим умјетницима, стању ликовне културе и умјетности у Црној Гори више можете послушати у интервјуу са Весном Сушић.
