„Moja životna odrednica nije došla zato što sam ja to birala, nego je, čini mi se, to izabralo mene. Svako ko se bavi ovim poslom je od samih početaka, od detinjstva, nekim talentom predodređen da ga prepozna ili ne prepozna. Nekako sam oduvek bila sklona da lepo crtam, da dobro slikam, i onda me je nekako moj put vodio ka tome.“kazala je o svojoj ljubavi prema slikanju za radio Svetigoru, Vesna Sušić, akademski slikar.
Naša gošća je istakla da je teško odrediti poruku koju kroz svoja djela želi da prenese drugim ljudima: „Ja ne znam da li to u stvari iko može ko se bavi umetnošću na ozbiljan način. U stvari u fokusu mog interesovanja je čovek i sve ono što čoveka okružuje i sa čim čovek može da se nosi iznutra i spolja. Ta neka unutrašnja stanja koja mene inspirišu su upravo stanja koja drugi ljudi imaju, samo ih na različiti način podnose, na različiti način se predaju i nekako rešavaju izazove u koje ulaze.Čini mi se da se ljudski doživljaj stvarnosti onakav kakva ona zaista jeste, kroz oko čoveka, nekako sve manje tretira u umetnosti . U tom smislu mi je strašno važno da slika zaista dođe do nekoga i da taj neko ko to posmatra može i da oseti nešto što bi ga podstaklo da razmišlja o sebi i životu. To mi je možda jedini uslov, da moja dela probude neka osećanja uzvišenosti koju i sama osećam dok radim. Ta prisutnost trenutnog, to su retki momenti koji me približuju sa Bogom i univerzumom.“
O slikanju kao slobodi izražavanja naša gošća navodi da se ona ogleda u određenim granicama, jer u suprotnom umjetnost ali i život prelaze u anarhiju gdje je sve dozvoljeno: „Pa zaključila sam da ako je sloboda ono što danas većina sveta podrazumeva slobodnim, da ne postoje nikakve granice, onda ona prelazi u anarhiju, u jedno anarhično ponašanje i anarhične osećaje na kraju krajeva. A smatram da to ne bi smelo da bude dozvoljeno ni u životu a ni u umetnosti jer onda to donosi momente da možete pomisliti da je sve dozvoljeno. Ovo što radim ne mislim da je to ograničenje umetnosti, jer sa jedne strane, okvir platna apsolutno mora da ograničava, međutim u jednom drugom smislu slobodu moramo imati koja je zaista neograničena. I tako ja biram da se izražavam i apstraktno i figurativno i da sve to kombinujem jedno s drugim i svaka ta slika, na kraju, ima neki svoj doživljaj unutar koga želim da budem apsolutno slobodna.“
Vesna Sušić je do sada imala tri izložbe na temu portreta Mitropolita crnogorsko-primorskih: „Pa to su portreti koje sam radila bez namere da se izlažu van Mitropolije. Mitropolit Joanikije je blagoslovio i zamolio da za potrebe Mitropolije napravim portrete naših crnogorskih Mitropolita, i eto, ja sam to uradila. To je izašlo iz okvira onoga kako je bilo planirano i mnogo je više ljudi videlo te slike jer su do sada izlagane u Zaječaru, Nikšiću i Baru.“
O svojoj slikarskoj radionici, mladim umjetnicima, stanju likovne kulture i umjetnosti u Crnoj Gori više možete poslušati u intervjuu sa Vesnom Sušić.
