Анђела Јовићевић-Брајовић: Када изађем на сцену осјетим живог Господа
Музика је један од најузвишенијих дарова Божијих човјеку и пут који нас приближава оној вјечној љепоти и смислу живота. Управо тај дар препознајемо у гласу Анђеле Јовићевић-Брајовић, оперске умјетнице из Подгорице која својим пјевањем не оставља равнодушним никога ко је слуша. Њена прича је пут благодати, истрајности, благодарности и љубави према умјетности који показују да се труд и вјера увијек крунишу плодовима.
У емисији Тема јутра под називом „Нота живота“ разговарали смо са Анђелом о првим додирима са музиком, преко образовања и награда, па до педагошког рада.
Анђела данас своје знање несебично предаје другима као професор соло пјевања у музичким школама у Беранама и на Цетињу. Њен рад са дјецом, како у школи, тако и у оквиру дјечијег црквеног хора „Младенци“ говори о томе да музика у Цркви није само техника или вјештина, већ прије свега молитва и уздизање душе ка Богу.
,,Мене мој посао одмара и рехабилитује у сваком смислу. Тако да, изузетно сам захвална Господу на том дару музике, слуха и гласа и разноразним даровима који иду уз музички дар и ето што ми је отворио пут, што имам породицу која ме подржала свим срцем. Морам напоменути и моје двије сестре које су такође завршиле музичку академију, све три смо осјетиле да је то нешто за шта се вриједи борити, за шта вриједи себи одабрати за струку, нешто што ћемо цио живот радити, вјероватно зато што је корисно, позитивно утиче на околину и зато што је богоугодно. Како се каже ,,ко пјева, зло не мисли“, наша је свакодневница уз пјесму много лакша, све се лакше превазилази. Супруг такође воли музику и онда смо ми једна распјевана породица, изузетно сам захвална и много ми је битно да наша дјеца одрастају у том амбијенту.“ – истиче Анђела.
На питање шта осјећа када стане на сцену, она истиче да је сваки наступ за њу јединствен доживљај у којем осјећа помоћ Божију, радост, али и велику одговорност.
Анђелин животни пут учи нас томе да је сваки дар Божији позив на труд и благодарност, а да умјетност своју пуноћу достиже тек онда када служи Богу и човјеку.
Невена Марић
