Warning: fopen(/srv/users/serverpilot/apps/svetigora/public/wp-content/plugins/give-recurring/give-recurring.php): failed to open stream: No such file or directory in /srv/users/serverpilot/apps/svetigora/public/wp-includes/functions.php on line 5568

Warning: fread() expects parameter 1 to be resource, boolean given in /srv/users/serverpilot/apps/svetigora/public/wp-includes/functions.php on line 5571

Warning: fclose() expects parameter 1 to be resource, boolean given in /srv/users/serverpilot/apps/svetigora/public/wp-includes/functions.php on line 5574
Љетопис, 25. август 2019 • Радио ~ Светигора ~
Fridrih Nice

Љетопис, 25. август 2019

Име: Ljetopis 25.08.2019 (2012 Nil Armstrong, 1900 Nice); Опис: Љетопис, 25. август Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 25. августа 1900. године умро је њемачки филозоф Фридрих Ниче.

Fridrih NiceНичеово дјело значајно је утицало на философију XIX  и XX вијека. Позната дјела: „Тако је говорио Заратустра“, „С ону страну добра и зла“, „Воља за моћ“, „Случај Вагнер“, „Сумрак идола“. Ријетко која философска концепција је доживјела толико интерпретација, ватрених одбрана и још ватренијих напада, исправних и погрешних објашњења и нових тумачења као што је то философија Фридриха Ничеа. Крај XIX и почетак XX вијека је вријеме како друштвено тако и политички потпуно затровано. Европа је у агонији, жели да се ослободи свега старог, а још увек несигурна шта је то ново чему хрли. Ново у старом, без корјенитих друштвених промјена корјенито измијенити читаву друштвену надградњу и радикално прекинути са свиме без постављања основног питања о властитој друштвено-историјској позицији – све то постаје циљ коме теже најталентованији и најснажнији, у вјечној борби са самим собом, својом интимношћу, унутрашњом нужношћу побуне и протеста. Своју философију развијао је афористички и несистематски, писану често у супротности према његовим ранијим тезама и стремљењима и у само њему својственим противрјечностима. Ничеово учење било је до те мјере злоупотријебљено да је проглашен главним нацистичким идеологом, иако то нема никакве везе са истином. Истина је да се Ниче стидио тога што је своја дјела писао на њемачком језику јер би могло изгледати да служи јачању било каквих аспирација њемачког царства. Укратко, Ниче је у својим битним стремљењима потпуно неспојив са самозадовољним њемачким малограђанином, стубом нацистичке Њемачке, тим медиокритетом који сву своју снагу налази у припадности и слијепој покорности својој организацији. Али и поред тога, до данашњег дана он остаје погрешно схваћен и протумачен и сматран за идејног творца онога што је из дубине душе презирао. Прошлост, будућност и садашњост, по Ничеу, постају стално сада само путем вјечног враћања истог. Вјечним враћањем истог, вјечним кружењем, вријеме се сабира у једној тачки и оно само постаје безвремено. Воља за моћ мора ту безвременост издржати, и не само издржати већ и вољети такву бесциљну вјечност. Живјећи свој живот као вјечиту борбу, Ниче је свој карактер обојио мраком. Због тога је прекинуо бројна дотадашња пријатељства од којих је најзначајније било са композитором Рихардом Вагнером. Стварајући своју философију остајао је без пријатеља, нашао се у једној врсти самоизолације. Након смрти његова сестра, Елизабет-Ферестер Ниче, јавља се као уредник Ничеових дјела. Прерађујући и преправљајући рукописе како би се уклопили у националистичку идеологију Њемачке коју је заступала. Касније објављивана Ничеова дјела са њеним преправкама често су била, касније ће се утврдити, неоправдано повезана са фашизмом и нацизмом.

 

  • На данашњи дан, 25. августа 2012. године у Вашингтону је, у 82. години, умро бивши амерички астронаут Нил Армстронг, први човјек који је крочио на Мјесец.

Nil ArmstrongКао командант мисије „Аполо11“, Армстронг је 1969. године приликом ступања на Мјесечево тло  казао чувену реченицу: „Ово је мали корак за човјека, али велики за човјечанство“. Мисија Аполо 11 била је последње Армстонгово путовање у свемир. Након тога постао је сарадник администатора за аеронаутику у НАСА  канцеларији за напредна истраживања и технологију. Након напуштања НАСА-е, годину касније, био је предавач на Универзитету у Синсинатију, гдје је и живио. Циљ Апола 11 је превасходно био да безбједно слете, а не да се спусте на прецизно одређену локацију. Кад је радар за слијетање достигао до површине, појавило се неколико аларма због рачунарских грешака. Први аларм је био под шифром 1202, и поред њихове екстензивне обуке, ни Армстронг ни Олдрин нијесу знали о чему се ради. Они су благовремено добили информацију од контролора лета из Хјустона да аларми нијесу проблем, те да су аларми 1202 и 1201 узроковани извршним прекорачењем у рачунару лунарног модула. Извршна прекорачења су била узрокована његовом одлуком да остави укљученим радар за пристајање током спуштања, тако да је рачунар морао да обради беспотребне радарске податке и није имао довољно времена да изврши све задатке, па је одбацио нископриоритетне. Олдрин је изјавио да је то урадио с циљем омогућавања поновног пристајања на командни модул, ако буде неопходно да се мисија прекине, несвјестан да ће то узроковати стање прекорачења извршења рачунарских операција. Кад је Армстронг примијетио да се крећу ка области слијетања коју није сматрао безбједном, он је преузео ручну контролу над лунарним модулом, и покушао је да нађе област која би изгледала безбедније, што је трајало дуже од очекиваног, и дуже од већине симулација. Из тог разлога је постојала забринутост у контролном центру да ће лунарни модул потрошити залихе горива. Након слијетања, Олдрин и Армстронг су сматрали да им је остало горива за око 40 секунди, укључујући гориво за 20 секунди које би морало да се сачува уколико би морали да прекину мисију. Анализа након мисије је показала да је у време слијетања било остало горива за 45 до 50 секунди. Слијетање на површину Мјесеца се догодило неколико секунди касније када је једна од три сонде учвршћене на три ноге лунарног модула остварила контакт са површином, свијетло на панелу лунарног модула је засијало, и Олдрин је то назвао, „контактним свијетлом“. Армстронг је угасио мотор и рекао, „заустављање“. Армстронг је најавио слијетање контролној мисији и свијету са ријечима, „Хјустон, овдје је База спокојства. Орао је слетио.“  Мада је званични НАСА план лета садржао период одмора посаде прије изласка из капсуле, Армстронг је тражио да се излазак помјери за раније. Након што су Армстронг и Олдрин били спремни да изађу, врата су отворена и Армстронг се спустио низ мердевине први. На дну степеница Армстронг је рекао, „Ја ћу сад да сиђем“. Он се окренуо и ставио своју лијеву чизму на површину Мјесеца затим је изговорио чувене ријечи, „Ово је мали корак за човјека, али велики за човјечанство“. Око 20 минута након првог корака, Олдрин се придружио Армстронгу на површини и постао је други човјек који крочио на Мјесец, и затим су њих двоје почели да обављају своје задатке испитивања колико лако човјек може да функционише на површини Мјесеца. На почетку, они су открили плочу у спомен њиховом лету, а исто тако су поставили заставу САД. Убрзо након њиховог постављања заставе, предсједник Ричард Никсон им се обратио телефоном из своје канцеларије. Предсједник је говорио око једног минута, након чега је Армстронг одговорио око тридесет секунди. У једном интервјуу Армстронг је објаснио да је НАСА ограничила његов боравак на Мјесецу на два сата зато што није било познато како ће свемирска одијела поднијети екстремне температуре Мјесеца.