У сусрет прослави празника Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, као и празника Дјетињаца, Материца и Отаца, јутрошњи централни разговор посветили смо теми предпразничне радости, односно важности очувања лијепих народних обичаја који нас постепено уводе у прославу празника Рождества Христовог.
Радост ишчекивања Рождества Христовог протеже се готово од самог почетка Божићног поста, а на његовој половини прослављамо празник Светог Николе. Његово житије нас, по ријечима нашег данашњег госта, ђакона Ведрана Грмуше, поучава да се, насупрот све присутнијем јавном истицању и хвалисању добрим дјелима, на које нас подстиче савремено потрошачко друштво, потрудимо да учинимо добро дјело у тајности срца свога. Управо је таква жртва Богу најмилија, а нама као хришћанима најкориснија.
Тумачећи празнике Дјетињце, Материце и Оце, ђакон Ведран је истакао да обичај „дријешења“ на ове празнике симболизује важност стицања хришћанских врлина и добрих дјела, по којима ће нас Господ препознати као своје.
