Svečano slovo vjeroučiteljice Tijane Lekić na otvaranju izložbe „Simboli stradanja: srpski narod u Drugom svetskom ratu“ u Momišićima
Kažu da slika vredi više od 1000 reči, a iza svake od ovih fotografija koje su pred nama, krije se po jedan roman i žitije.
Zato, pre nego što se pažljivo posvetimo obilasku izložbe, neću trošiti previše reči, jer ove slike govore same za sebe. Podsetiću samo na Svetog apostola i jevanđelistu Mateja, koji kada nam priča priču o čudesnom rođenju Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista, kaže i ovo:
Tada Irod, vidjev da su ga mudraci prevarili, razgnjevi se veoma i posla te pogubi svu djecu po Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj od dvije godine i niže, po vremenu koje je tačno doznao od mudraca. (Mt, 2:16)
Od prvog dana nove ere, stradaju nevini mladenci, mučenici Hristovi, naši najčistiji i najsnažniji molitvenici pred Bogom, a svaki onaj koji diže svoju ruku da ubije dete, Irod je, i diže ruku na Bogomladenca Hrista.
Tada se ispuni što je rekao prorok Jeremija govoreći:
Glas u Rami ču se, plač i ridanje i naricanje mnogo, Rahilja oplakuje djecu svoju, i neće da se utješi, jer ih nema. (Mt, 2:17-18)
Rahilja je i majka sevastijska, kojoj neprijatelj pogubi sina Miltona, najmlađeg od 40 mučenika sevastijskih koje danas proslavljamo. Majka, koja je išla za svojim sinom do mesta stradanja, sa molitvom na usnama.
Rahilja je i majka Jugovića, koja prati sinove u mučeničku smrt, pa dok je tiho besjedila ruci Damjanovoj, prepuče joj srce od žalosti.
Rahilja je i majka janjičara kojoj sina odvode da zaboravi i ime i veru i majku.
Rahilja je i majka momišićkog dečaka koji postrada ovde sa ostalom decom mučenicima i svojim sveštenicima, koji su nas danas sabrali na ovom svetom mestu.
Rahilja je i srpska majka kojoj najstariji sin prelazi albansku golgotu, a mlađa deca umiru na njenim rukama od gladi u zbegu.
Rahilja je i Stojanka majka Knežopoljka, koja oplakuje svoje sinove, ”tri goda srpska u njenom vijeku, tri Obilića u njenom mlijeku”.
Rahilja je i majka jasenovačka kojoj ustaše otimaju decu i odvode ih u jedine logore smrti za decu. Majka koja svojom skamenjenom suzom pokazuje šta znači ono epsko: i na strašnom mestu postojati.
Rahilja je i majka iz Bojnika, najstradalnijeg sela u Srbiji, kojoj dete ubiše u stomaku pre nego što je i zaplakalo.
Rahilja je i majka prebilovačka, kojoj deca i deca dece njene krvava padaju pred kućnim pragom.
Rahilja je i majka kragujevačkog đaka koji je sa školskog zadnjeg časa na streljanje pošao mirno, kao da smrt nije ništa i sa svojim drugovima se uzneo do večnog boravišta u naručju Hristovom.
Rahilja je i majka novosadska koja gleda kako joj sinove i kćeri u zaleđeni Dunav baca prvi komšija.
Rahilja je i majka velička koju teraju da gleda kako joj obešena ćerka polako umire mučeničkom smrću.
Rahilja je i majka koja je na današnji dan, na ”krvave Mladence”, kraj Starog Broda, zaronila u hladnu Drinu za svojom zaklanom i spaljenom decom.
Rahilja je i Stoja, majka Svete Jaglike Pivske, koja je sagorela, telom štiteći najmlađeg sina Dušana.
Rahilja je i majka goraždevačka, kojoj je sin mučki ubijen na reci Bistrici.
Rahilja je i majka dece postradale od neprijateljskih bombi u Murinu, i majka trogodišnje Milice Rakić.
Opet ovako veli Gospod: ustavi glas svoj od plača i oči svoje od suza, jer ima plata djelu tvojemu, govori Gospod, i oni će se vratiti iz zemlje neprijateljske.
I imaš nada za pošljedak, govori Gospod, da će se vratiti sinovi tvoji na međe svoje. (Jer,31:16-17)
Prorok Jeremija se ovde obraća svima nama. Mi smo ti sinovi koji treba da se vrate na svoje međe, da se vrate sebi, svom sabornom pamćenju i svojim vidicima u prošlosti i budućnosti, kako je govorio naš blaženopočivši Mitropolit Amfilohije, bez koga ne bismo bili danas ovde u ovolikom broju.
I sve ovo mlado žito i sav ovaj lelek srpskih majki što kroz vekove gore prolama, ove potresne fotografije i svedočanstva koje vidimo na našoj današnjoj izložbi, podsetnik su da treba služit česti i imenu, sa sigurnošću da će na svim ovim stratištima našeg naroda uvek i iznova nicati cvijeće za daleko neko pokoljenje, u nadi na vaskrsenje i život večni.
Amin.
