Четврти дан манифестације Трг од ћирилице посвећен је менталном и биолошком геноциду над српским народом на канонској територији Српске Православне Цркве.
На самом почетку вечери, присутне је поздравио и благословио отац Зоран Миљанић, који је дао увод овој вечери, говорећи о појму жртве и дефиниције менталног геноцида.
“Када жртва уђе у терминологију политичку, онда она на неки начин постаје инструментом остварења неких других циљева, а не да се прикаже жртва као таква. У том случају појам жртве може постати манипулативан и на крају може постати злочиначки.”
Подсјећајући на број српских жртава које су страдале на разним стратиштима СПЦ, отац Зоран, подсјетио је све да је управо Црква та, која чува сјећање на ове жртве у литургији, канонизујући их, и на тај начин их је отргла из заборава.
Гостујући излагачи ове вечери били су Горан Киковић, историчар и публициста, Никола Ожеговић, историчар и православни теолог и Живојин Ракочевић, предсједник удружења новинара Србије.
Током свог предавања, господин Киковић, посебну пажњу посветио је жртвама Плава и Велике, истичући да се о овом злочину ћутало све до 2014. године, када је организован први округли сто који се бавио овим жртвама.
“Југословенски комунисти послије 1945. године су забрањивали да се јавно прича о злочинима над Србима, јер је то наводно нарушавало братство и јединство. Злочини у Велици 1944. године била је тема о којој се говорило са шапатом. А тек о Плавском логору није се могло причати на глас никако, а камо ли писати.”
Он је говорио и о томе ког су узраста била дјеца која су уморена у овом логору, као и о томе да злочинци никада нису осуђени.
Потом је ријеч припала господину Ожеговић, који је своје предавање базирао на српским жртвама на територији Независне државе Хрватске током Другог свјетског рата.
Господин Ожеговић направио је једну паралелу са музејом жртава у Јад Вашему, који су покушали да присутнима појам антисемитизма прикажу кроз историју, тј. све до Антике, гдје сјежу прве идеје антисемитизма.
“Трагајући за коренима геноцида над Србима, треба отићи далеко у прошлост, управо у Средњи вијек.”
Уважени гост, истакао је да управо због прикривања истине и привременог заборава, број жртава у НДХ никада није прецизиран, а потом је изнио низ извора самих фашиста који говоре о броју жртава, још за вријеме рата.
“Историјска наука мора да се бави питањем геноцида. Мора да истражује узроке и да схвати да је ова тема геноцида над српским народом једна од кључних тема наше историје.”
Последњи међу говорницима, Живојин Ракочевић, сумирао је у свом предавању све што је до сада речено, а као житељ Косова, осврнуо се и на погроме који су се дешавали, и који и даље трају, на територији Косова и Метохије.
Посебну пажњу, господин Ракочевић посветио је двојици људи који су појам геноцида истргли из заборава, а то су блажених успомена Митрополит Амфилохије и епископ Атанасије.
Њих двојица су ту жртву учинили жртавом наде, и у њиховом раду осјећа се оптимизам.
“Први је Владика Атанасије и његова књига “Од Косова до Јадовна”. То је најзначајнији српски путник од Косова до Јадовна. Други је наравно Митрополит Амфилохије, који је своју животну мисију засновао на три тачке: Косово, Црна Гора, Јасеновац.”
Како превазићи геноцид? Кључно је питање за све нас!
Геноцид се превазилази завјетом. Косовским завјетом. А управо се тај Косовски завјет остварује у реченици коју је не тако давно рекао владика Атанасије. Косовски завјет је само исповједање нашег хришћанског, православног идентитета.
Закључак ове вечери кулминирао је у последњих пар реченица година Ракочевића.
“Може се са лоших историјских процеса другог трајања, прећи на добре историјске процесе дугог трајања? На њих ће давати одговор у будућности, свако ко буде могао да живи у Јасеновцу без лоших историјских процеса другог трајања, прећи на добре историјске процесе дугог трајања мржње.”
Јовица Вукасовић
