Поводом 120 година од смрти Марка Миљанова (1833-1901), ЈУ Музеји и галерије Никшић, организовала је, у четвртак 16. децембра 2021. у Градској кући разговор на тему „Марко Миљанов – етика чојства и јунаштва“.
„Црна Гора има толико јунака колико и мужева, али само једног Марка Миљанова. У њему су скупљене све лијепе особине Црногораца, али њихових погрешака нема… Његов даровити, пријемчиви и проницљиви ум је отворен свему што се тиче човјечанства, али су му интереси сопственог народа у ужем и ширем смислу: Црне Горе, српства и словенства веома тијесно прирасли за срце. Словенска идеја нашла је у овом човјеку – који није могао и није имао прилике да студира њен почетак и значај – изразитог и одушевљеног апостола, као вођу свега што је лијепо и узвишено… Ни у животу, ни у књигама, нијесам нашао другог човјека о коме бих могао рећи: тај је као Марко Миљанов“, писао је је о Марку Миљанову чешки новинар и књижевник Јозеф Холочек.
У трибини, која је организована поводом значајне годишњице – 120 година од смрти Марка Миљанова, учествовали су: Немања Вуковић, предсједник СО Никшић, др Драго Перовић и др Душан Крцуновић.
Предсједник СО Никшић Немања Вуковић је поставио питање: Зашто је нама, 120 година послије смрти, значајан Марко Миљанов, додавши да је, можда, правилније питати: Зашто нам је данас потребнији него икада, зашто га треба стално читати и размишљати над прочитаним; чему нас и у политичком животу може научити његов дух и морал?
„Да бисмо одговорили на ова питања треба да се присјетимо великог бесједника Цицерона, који је рекао да упознати своју прошлост значи одрасти, а колико нас је слабо познавање или искривљено схватање наше историје коштало сви смо свједоци“, казао је Вуковић, додавши да је „дјело Марка Миљанова неспресушно врело и трајни изазов историчарима, књижевним критичарима, етнолозима, лингвистима, социолозима, политичарима, фолклористима, филозофима, прије свега, људима који се баве етиком као знањем, избором добрих ствари у животу“.
Марко Миљанов, по ријечима Душана Крцуновића, није био само сакупљач и приповједач народних прича и анегдота са снажном моралном поруком и поуком, које су обједињене под насловом „Примјери чојства и јунаштва“, већ њихов историјски протагониста и вјероватно последњи велики exemplum heroicum, дакле примјер чојства и јунаштва.
„Чојство и јунаштво као друштвени идеал једног времена које je полако нестајало на размеђу вјекова, настављало је да живи у форми његовог књижевног дјела као свједочанство о изузетним и изванредним догађајима сусрета историјске реалности људског живота са филозофским идеалима морализма. „Примјери чојства и јунаштва“ припадају књижевном жанру кратке јуначке приче или агоналног разговора, како ће ту књижевну врсту назвати чувени слависта Герхард Геземан“, указао је Крцуновић, појаснивши да грчка ријеч агонија, коју и Геземан користи као лозинку за разумијевање црногорског патријархалног друштва, означава борбру, надметање, ривалитет, такмичење и надгорњавање, било у рату или миру, на ријечима и дјелима, у мудрости, у бесједништву, у питањима вриједности која су данас прогната из јавног простора, у хитрини одговора, како би се постигао морални подвиг и побједа, прије свега, над самим собом и својим ограниченим људским егом.
Драго Перовић сматра да је Марко Миљанов писао или се, можда, и описменио само због тога да би нагласио та два кључна појма који одговарају духу античког и духу хришћанског свијета и духу нововјековног свијета, када се поставља питање како бити човјек.
„Ту можемо да пронађемо и кантовско питање самоодређења човјека и, више од тога, хегеловско питање признања, а онда и, преко тога, питање модерног односа према другом човјеку као странцу, односа према сирочади, односа према сиромашнима, према жртвама, према убици, дакле, нешто што је тематика друге половине 20. вијека. Суочавамо се са једном нестварно умјетнички, књижевно изведеном кристализацијом тог етичко-онтолошког хабитуса, гдје се однос према животу тумачи из вишеструког арсенала тога живота, гдје живот није само пуки биолошки живот, него гдје је живот сплет околности које зависе од појединца човјека, његове заједнице, заједнице са којом се његова заједница односи и од Бога“, навео је, између осталог, Перовић.
Модератор трибине била је Маргита Савовић.
Дводневна манифестација, посвећена обиљежавању 120 година од смрти Марка Миљанова завршена је разговором на тему: Књижевно дјело Марка Миљанова, која је одржана у Градској кући у Никшићу, у петак 17. децембра. У програму су учествовали студенти Филолошког и Филозофског факултета у Никшићу.
