У Читаоници Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ у Пљевљима 23. априла 2025. године, приређена је књижевна трибина посвећена пјеснику Радовану Бећировићу Требјешком.
На самом почетку вечери директорица Библиотеке Бојана Ђачић истакла је да је повод трибине важност подсјећања на снагу ријечи, дух народа и трајне вриједности епске традиције, коју је Требјешки својим стиховима успио да оживи и сачува од заборава. „Његова поезија је громогласна, а ипак тиха, народна, а ипак лична, вјечна, јер проистиче из крваве земље која памти бол и понос“, нагласила је Ђачић.
Професор др Будимир Алексић, говорећи о стваралаштву „последњег српског епског барда“, рекао је да је Бећировић био народни пјесник, али не у оном смислу какви су били усмени народни пјесници, тзв. Вукови пјевачи од којих је Вук записао те чувене српске народне пјесме. „Кад је престао последњи акорд тог изворног усменог пјесништва, тада се јавља ово што зовемо данас новија српска епика, а за Бећировића кажемо да је водећи пјесник новије српске епике“, истакао је Алексић, нагласивши да је ријеч о ауторској епици коју су потписивали писмени људи, како бисмо је разликовали од ове древне класичне епике. Радован Бећировић је специфичан по томе што се строго држи римованог десетерца или осмерца, док су теме које је пјесник у свом стваралаштву обрађивао различите: религиозне теме, завичајне теме, теме везане за период између два свјетска рата, као и теме везане за Други свјетски рат.
Послије рата његова најпопуларнија пјесма била је „Косовска битка“ и она је, по мишљењу професора, битна по томе што је аутор пјесму утемељио на чињеницама. „Бећировићева поезија има не само то уже естетско, књижевно, него и шире друштвено дејство“, сматра, истакавши како је Бећировић, као пјесник који је опјевао читаву српску историју, уз Српску православну цркву, у доба комунистичке тираније и деспотије у Црној Гори, био једини чувар српске мисли и континуитета историјске Црне Горе. „Српска наука о народној књижевности огријешила се о Радована Бећировића, он је потцјењиван на нашим универзитетима“, казао је Алексић у свом даљем излагању, нагласивши да је први и најзаслужнији, који је својим ауторитетом, својим радовима, на прави начин вредновао и унио у научни свијет Радована Бећировића, управо академик Љубомир Зуковић, који има неколико изванредних радова о стваралаштву Требјешког.
Говорећи о значају стваралаштва народног пјесника, народни гуслар Рајо Војиновић за Радована Бећировића је рекао да је преспојник између двије епохе. С комунизмом је, по његовом мишљењу, дошао тренутак када је историјски континуитет српског народа прекинут. „Одједном нема више предања, нема више традиције на онај начин на који се она његовала, нема цркве која је савијена у зидине. И кад смо почели све да заборављамо и да се од себе као народ одричемо појавио се Радован Бећировић Требјешки“, истакао је, између осталог.
Војиновић је у наставку свог излагања читао изводе из писма Матије Бећковића упућеног Радовану Бећировићу, као и ријечи Момира Војводића изговорене на Бећировићевом четрдесетодневном помену, којом приликом је, између осталог, за народног пјесника рекао: „бард народни двадесетог вијека, видар од ког нађоше лијека посјечени по срцу и души“. Рајо Војиновић је своје излагање употпунио сјећањима првог сусрета са Радованом Бећировићем и утисцима које је пјесник оставио на њега као младог гуслара.
Протојереј ставрофор Предраг Шћепановић рекао је за пјесника да је био човјек мали растом, али духовни горостас и да је „његова ријеч била част српском језику на коме је изговорена“. Бећировић је, по његовим ријечима, припадао плејади великих дивотника српскога духа, иако му вријеме у коме је живио није било нимало наклоњено. „Он је био својим очима, својим духом, а то може само човјек у молитви, савременик Милоша Обилића и Светога кнеза Лазара и новомученика косовских, који су трасирали пут српском народу“, нагласио је Шћепановић. Српски народ и руски народ, по његовом мишљењу, једини су народи који су остали завјетни народи. Српски народ је народ који има дубоко коријење и памћење. „Из тог великог грмена, из српског народа израстао је Радован Бећировић Требјешки. Од његовог духовног капитала српски народ ће живјети вијековима“, закључио је Шћепановић.
Књижевно вече је употпуњено гусларским изведбама народног гуслара Раја Војиновића.
Извор: Народна библиотека „Стеван Самарџић“ у Пљевљима
