АНТОНИЈЕ ВЕЛИKЕ ЈЕ ОТАЦ ПУСТИНОЖИТЕЉСТВА И ОТШЕЛНИШТВА
Антоније Велики је био Александријски епископ и архиепископ, који је већи дио свог живота био гоњен од јеретика и отпадника православне вјере. Из тих темеља кроз вијекове изродиће се многи Оци Цркве, какви су и наши Светогорски монаси
На празник Светог Антонија Великог, у 32 недјељу по Духовима, Литургију у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу служио је протојереј ставрофор Дарко Пејић, уз саслужење јереја Александра Раковића.
Поучавајући вјерне о. Дарко је у својој бесједи казао да је Антоније Велики био Александријски епископ и архиепископ, а да већи дио свог живота био гоњен од јеретика и отпадника православне вјере.
“Међутим, захваљујући благодати Божјој и своме духовнику, остао до краја непоколебљив стуб православља и сачувао вјеру у тим крајевима, чисту и неокрњену. Kада су била велика гоњена Хришћана, Свети Антоније и изашао и сам дошао у Александрију да пострада за Христа, да на своју борбу и жртву дода још и жртву мучеништва, међутим, Господ му није дао, иако је излазио пред цареве и исповиједао Христа, зато што је био потребан да утврди монаштво, да постави темеље. Из тих темеља кроз вијекове изродиће се многи Оци Цркве, какви су и наши Светогорски монаси, јер је монаштво свјетлост неугасива”, бесједио је о. Дарко, подсјећајући на ријечи Светих Отаца, да је боље да сунце престане да сија, него да пресахну молитве монаха за људски род.
Монаси су, казао је о. Дарко, тај тас на ваги који не да да се сатана рашири, зацари, заузме земљу и завлада њоме.
“Они сузбијају то својим молитвама, бдењима, а и ми, браћо и сестре, ако и не можемо цијелу ноћ да се молимо, треба да се научимо да бар прекстимо ујутро и увече, да недјељом дођемо сам времена на молитву у храм.
Највећа помоћ коју можемо добити, много већа од свих зајмова и кредита свијета и Европе, била би када би сваки човјек бар једном дневно рекао “Господе, помози” и “слава ти Господе”.
То је много већа помоћ људима на земљи него све болнице, сви лијекови и сва богаства овђе на земљи. То је бања и извор који никада не пресуши. Ако имамо сав новац овога свијета а то немамо, опет свијет нема свој смисао и улогу. Земље ће бити док на њој има светих људи, који призивају име Божје, моле се, славе и благодаре Господу. То је оно што даје смисао овој земљи на којој стојимо и коју газимо, то је оно због чега овај храм стоји и му у њему. Нека би Бог молитвама Светог Антонија и свих Светих и нама дао крепости и снаге и разговрио срца наша љубављу и молитвом. Амин, Боже дај”, бесједио је о. Дарко.
