У крипти Саборног храма Светог Јована Владимира синоћ је представљена књига „Морачки јасновидац“ – интервјуи са блаженопочившим митрополитом Амфилохијем Радовићем, аутора Перице Ђаковића
Промоција књиге започета је пјесмом „Јечам жњела Косовка ђевојка“ јер је, како је казао аутор, то пјесма коју је митрополит Амфилохије „највише волио, најрадије пјевао и стално дописивао заједно са владиком Атанасијем“.
Вече је благословио протојереј Слободан Зековић, казавши да је на овај начин митрополитова ријеч сачувана.
„Свака митрополитова ријеч је за његовога живота била са пажњом слушана. Онима који су митрополита вољели и истински га доживљавали као свог оца и духовника, та ријеч увијек је била окрепљење и утјеха, а и они који га нису вољели и који су немало пута показивали изливе мржње према њему, опет су поред свег противљења, ту ријеч, ако ништа друго, пажљиво слушали и имали однос поштовања према великој личности митрополита Амфилохија. Како вријеме буде пролазило, свака његова ријеч биће са пажњом читана, имаће још већу тежину него у оном тренутку када је била изговорена. Генерације које долазе изучаваће његово ђело, његов апостолски труд који је показао као архијереј цкве Христове, а један драгоцјени камен у томе низу, који ће тек да се зида и гради и писаних и изговорених ријечи нашег митрополита, свакако јесте и ова књига Перице Ђаковића“, истакао је Зековић.
Аутор зборника интервјуа Перица Ђаковић, казао је да је ова књига настала поводом обиљежавања 40 година његовог рада у новинарству.
„Тада су ме неки људи наговарали да то буде књига о мом раду. Рекао сам да је то славољубље и да имам нешто друго – пријатељ ме је питао што не направимо књигу интервјуа са митрополитом Амфилохијем, јер сам имао највише интервјуа са њим. Окренуо сам се према том човјеку и рекао – ако мислиш да радиш, ево ти, узми па ради, а ја ћу ти доставити све интервјуе. Четири и по мјесеца је трајао рад на овој књизи, односно превођењу аудио и видео записа до слова која се налазе овђе. Интервју је аутентичан, молио сам да то буде онако како је било и на малим екранима. Да је митрополит жив, он би ауторизовао књигу, а пошто не постоји ауторизација, онда сам рекао нека буде од слова до слова онако како је говорио. Када сам узео ову књигу у руке, схватио сам да је она нешто више од свега овог што сам до сада радио. Самог себе сам питао шта да радим са том књигом и рекао сам да ништа није случајно, сјео сам у ауто, отишао у храм и положио књигу на његов гроб и рекао овој књизи је овђе мјесто. Ово је уствари Амфилохије Радовић, а ја сам био само ту да проведем кроз те приче“, објаснио је Ђаковић који је, уједно био и модератор вечери.
На промоцији књиге говорио је и протојереј и новинар Јован Пламенац, који је казао да је о митрополиту Амфилохију написано већ подоста тога, али да је то „очито само ђелић онога што ће бити написано, јер он је толико велика личност да га је веома тешко смјестити у литературу“.
Пламенац је прочитао своје виђење митрополита Амфилохија, које је написао четрдесети дан након његовог упокојења.
„Митрополиту Амфилохију дом је била Европа и земаљски шар прошао је уздуж и попријеко, а никада није отишао из Мораче. Изучио је највише школе, а остао је црногорски тежак. Био је саговорник, раме уз раме, и најученијим умовима свијета, на њиховим језицима, и својим сатежацима на њиховим локализмима. Учествовао је у рјешавању најсложенијих питања Цркве и приземних спорова Црногораца. Моћни су га чекали док је на себе примао невоље немоћних… Био је стожер око којег се богољубиви црногорски народ сабрао као у пласт. Бљештавило његове грандиозне личности пржило је очи онима који су пред божанском свјетлошћу утекли у таму невјерја у богоборства, одакле су на њега, вриштећи, гађали каменицама. Исповиједао је Христа ријечју која је христоборцима била нагајка, а христољупцима мелем“, навео је Пламенац.
Пламенац је казао да данас, након двије године, видимо колико митрополит Амфилохије недостаје.
„Обично бива да неко ко оде из овог живота нам недостаје најупечатљивије у тим првим данима његовог одласка, а са митрополитом Амфилохијем видимо да што више вријеме пролази, то је све јачи осјећај у нама. Посебно у овом вртлогу друштвених збивања данас у Црној Гори и Србији, и уопште у свим земљама. Сви смо ми, од многих сам људи чуо, а и сам сам у то дубоко увјерен, да је он сада овђе, да би све другачије било. Не би имали хаос на политичкој сцени у Црној Гори и не би имали параду срама у Београду. Не би Косово било на прагу изгубљења из државотворог бића српског народа“, подвукао је Пламенац.
Он је истакао да је сваки од интервјуа друштвено-духовно-историјски пресјек тог времена када је интервју са митрополитом вођен.
„Али, то није прича само са митрополитом, то је прича и о времену у којем живимо, то је скенер, као листање овог времена у тим тренуцима када су интервјуи вођени. Том књигом, тим прегалаштвом Перичиним инспирисан, покушао сам да кажем нешто о митрополиту, имајући, прије свега, на уму да његова светост није у нашој хагиографији, није у нашем исписивању житија његове светости, него управо у његовој човјечности. Сви смо ми дубоко увјерени да он сада душом обитава пред лицем Бога живога у вјечној радости у најприснијем друштву са онима који су добрим дијелом и његову личност формирали“.
Књижевник Бећир Вуковић казао је да се одласком митрополита Амфилохија завршила једна историјска епоха у Црној Гори, а заједно са патријархом Павлом и епоха Српске православне цркве, али и епоха у васцијелом православљу.
„Митрополит Амфилохије био је главни организатор потоњег Васељенског сабора. Народни учитељ, просветитељ и велики владика Српске цркве, један од највећих митрополита црногорских чија ће сјенка вјечито лебђети над Црном Гором и Митрополијим и Цетињским манастиром… Митрополита смо носили у себи као што се носи отац. Истовремено, био је и прост и једноставан човјек, Брђанин и Морачанин. Увијек је довољан један човјек да запожара огањ. Кад једном стварно отпадну папци комунистичким зулумћарима у Црној Гори, а скоро су им отпали, рећи ћемо: на челу војске која је скршила комунизам у Црној нам Гори био је митрополит Амфилохије. Земаљском војском није могао сломити комунизам у Црној нам Гори, зато је митрополит позвао небеску војску“, објаснио је.
Вуковић је истакао да је црква мајка митрополита Амфилохија.
„Ни Христос мајку није звао мајком, него – жено. Мајка роди, али ако црква не роди, ако вјера не препороди, онда је човјек дивље месо, дивља мисао, то је дивља љубав. Залуд је вјера у Бога ако не вјерујеш у своју душу“.
Према ријечима Бећира Вуковића, књига Перице Ђаковића „Морачки јасновидац“ значи и образац како се требало разговарати са Амфилохијем.
„Читалац ће много научити из митрополитових одговора, али, богме, и из новинарових питања. Одавно се на нашим просторима није појавила оваква књига. Крајем прошлог вијека објављивале су се сличне – исцрпне књиге разговора са Црњанским, Крлежом… Митрополитова мисија бијаше враћање Црне Горе себи. Која се још није вратила, али је на том путу. Не знамо како би блаженопочивши митрополит реаговао у вези признања аутокефалности Македонске цркве. У овој књизи Перице Ђаковића јасно се види да никакво признање не би било могуће од стране митрополита Амфилохија. А патријарх Порфирије је признао аутокефалност Македонске цркве. Да ли то значи и почетак нове епохе Српске православне цркве? Или се просто затварају двери Павла и Амфилохија и отварају друге“, закључио је Вуковић.
Одломке из књиге интервјуа читао је отац Никола Радовић, који је потом, одговарајући на питања Ђаковића, говорио о родбинској вези са блаженопочившим митрополитом Амфилохијем и његовом односу са најближима, те о томе како је и колико утицао на његов живот и позив.
На самом крају, Ђаковић је открио да му је синтагма Матије Бећковића „Морачки јасновидац“ послужила за наслов књиге. Промоција ове књиге биће одржана и у Београду, у крипти Храма Светог Саве, 7. новембра, по благослову патријарха Порфирија.
Објављивање друге књиге интервјуа аутор је најавио за предстојећи Божић.
Извор: Бар инфо
