Povodom trinaeste godišnjice od upokojenja Arhimandrita Luke (Anića) jutros je u manastiru Uspenija Presvete Bogorodice na Dajbabskoj gori u Podgorici služen godišnji pomen ocu Luki.
Pomen je služio jeromonah Rafailo (Boljević) iguman manastira Podmaine sa sveštenstvom u molitvenom prisustvu sestre oca Luke Jelene i sabranih vjernika.
Besjedom se sabranima obratio otac Joakim iguman manastira Vranjina.
Povodom trinaeste godišnjice od upokojenja blažene uspomene arhimandrita Luke (Anića) koji se upokojio u noći između 7. i 8. februara 2013. godine u Manastiru Uspenija Presvete Bogorodice na Dajbabskoj gori u Podgorici, jutros je služen godišnji pomen ocu Luki.
Pomen je služio iguman manastira Podmaine, jeromonah Rafailo Boljević sa sveštenicima i uz učešće sabranog vjernog naroda.
Besjedom na grobu oca Luke, vjernicima se obratio otac Joakim, iguman manastira Vranjina.
„Ja sam vrata i koji god uđe kroz mene ući će i izići će i pašu će naći. Lopov ne dolazi za drugo nego da ukrade i zakolje i upropasti, a ja dođoh da život imaju i da ga imaju u izobilju“ To su reči samoga Gospoda i spasitelja duša naših bogočoveka Isusa Hrista čije su reči mnogi od ljudi čuli i krenuvši za Njim i ušavši kroz Njega, ušli su i izišli i našli pašu večnoga života. Jedan od velikih svetih otaca naše Crkve, Sveti otac naš Grigorije Bogoslov u svojoj prostoti srca i duše čuvši ovaj glas Gospodnji, on je svim svojim bićem krenuo za Njim, povlačeći se u osamu, u tihovanje i u pustinju. Sav život svoj je Hristu Bogu predao i predavajući sav život Spasitelju svome, on je svoje srce toliko očistio da se udostojio da bude i bogovidac poučavajući srce svoje razumom Božijim i na taj način i zbog toga, videvši Boga svoga je mogao i o njemu i da govori , da govori premudrost Duha Svetoga upravo zato što ga je video i zato je dobio i ime bogoslov.
Mi ga proslavljamo u našoj svetoj Crkvi kao Grigorija Bogoslova i on je jedan od trojice svetitelja koji su se udostojili da nose upravo to ime „bogoslov“. Prvi je Sveti apostol i jevanđelist Jovan, onaj koji je svoju glavu naslonio na prsa Gospodnja i sa tih prsa u Duhu Svetom bio učen najdubljim istinama Božijim, drugi je sveti otac Grigorije Bogoslov, a treći je Sveti Simeon Novi Bogoslov. Sva trojica poučavajući svoja srca tajnama Božijim, tajnama Duha Svetoga su živeli tim isihastičkim i molitvenim životom u prostoti svoga bića. Sveti Grigorije Bogoslov je iz te pustinje bio izabran i postavljen za patrijarha carigradskog, pa je onda žudeći za tom tišinom u naručju Božijem, opet se povlačio u pustinju, onda su ga opet vratili na patrijararški presto, odakle je rukovodio slovesnim stadom Hristovim, a tako isto i Sveti Simeon Novi Bogoslov takođe tihovatelj i takođe je poučavao narod Božiji poznavajući najdublje tajne Božije i mogući o njima i Bogu da govori. Imamo poed njih i mnoge druge oce i tihovatelje Crkve. Otac Luka koga su neki dobro poznavali , neki ga za života nisu upoznali, neki su ga sam jednom videli , ali bilo kako bilo, njegovo ime i njegova ličnost i njegov duh je evo i dan-danas u punoći među nama prisutan i evo danas nas je ovdje svojim duhom sabrao oko imena Božijeg, podelićemo sa vama jednu priču koji smo čuli o njemu a upravo se odnosi na taj dar koji je on imao od Boga, a to je da sabere ljude oko Hrista Boga našeg i po svedočanstvu jednog od otaca jednom kada je jedna grupa naše braće i sestara došla ovdje u Dajbabe da posjeti oca Luku, pre njih je došala neka delegacija iz neke evropske zemlje i sada oni srevši se sa ocem Lukom, naša braća i sestre, otac Luka im kaže, evo samo da ispratim ove zvanice i posle toga ćemo da se družimo do iznemoglosti. On je, kako svedoče oni koji su ga znali, volio u imenu Božijem, pre svega i sam jer je bio molitveni tihovatelj, da obitva, a onda ispunivši se bagodaću Duha Svetoga, nije sebično to za sebe zadržavao, nego je mnoge ljude oko sebe sabirao i njima delio one tajne koje je njemu Gospod u tišini srca i otkrivao.
I ovde bismo još pomenuli, upravo istakavši taj njegov duhi nastrojenje molitvenog tihovanja, da nije njega bilo verovatno bi Gospod na neke druge načine nas upoznao sa svetim ocima i tihovateljima naše Crkve, ali on je bio taj koji je prvi to prepoznao bivajući ispred vremena i on je u naš narod uveo svete oce-upoznao je naš narod sa svetim ocima koji su nedavno kanonizovani , a to su starasc Josif Isishasta i njegovi učenici i sledbenici , jer je prepoznao njihovu svetost, pre nego što ih je Crkva zvanično kanonizovala. Mi danas, čitajući knjige o njima, danas su te knjige štampane, na početku ili na kraju vidimo da oni koji su te knjige izdali, veliku zahvalnost uznose našem blažene uspomene ocu Luki. On je u tihovanju njih prepoznao, sa njima se sreo i njih je u našem narodu i proslavio i ne samo njih nego i prepodobnog oca Serafima Rouza takođe, tihovatelja, Amerikanca koji je spoznavši da je istina u pravoslavlju, iako je imao turbulentan put do istine ipak sve to zasobom ostavio i sav život svoj predao Hristu Bogu i ušao je kroz vrata, izašao i našao pašu večnoga života. I njega otac Luka, nama još pre svih, predstavio i molimo se Bogu, iako počiva naš otac Luka u tišini ovoga groba, da ga Gospod udostoji sa svim svetim ocima i tihovateljima naše Crkve i sa svim ostalim svetim ljudima koje u Crkvi proslavvimo, da ga udostoji i one večne paše, izobilne paše večnoga života, da se svi sa svetima i sa našim ocem Lukom večno radujemo i da večno proslavljamo istinitog Boga našeg, Oca Sina i Duha Svetoga. Amin.
