У организацији Удружење правника Црне Горе данас је у Дворцу Петровића на Крушевцу у Подгорици одржан научни скуп на тему “Коријени и посљедице црногорских подјела у свијетлу 1оо годишњице Божићнег устанка”.
Скуп је отворио предсједник Удружења др Бранислав Радуловић који је истакао да је намјера организатора да се о овако значајној, научно недовољно истраженој и надасве друштвено осјетљивој теми разговара у духу академске заједнице, показујући тиме да у цногорском друштву постоји култура дијалога и академског уважавања.
На позив организатора у раду скупа, који је одржан у форми округлог стола, учествовали су академици, професори, књижевници, публицисти, своје излагање “Један народ – двије нације” имао је свештеник Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије.
Отац Гојко је своје излагање конципирао на проблематици како данас у новом вијеку посматрати подијеле, које нашој малој по структури и броју становника Црној Гори досежу до великих и непромостивих полемика.
По његовом виђењу у новом вијеку конститусиано је неколико идеологија нације, а како не постоји једна дефиниција нације, казао је да је њему најприближније тумачење да је нација она политичка, замишљена заједница која се конституише око државотворности а не око крви, језика, тла…, а да је други, њему опонентни појам, нека етничка структура која може да се идентификује са припадништвом једном народу без обзира на политичке границе.
“Постоје два типа нације која би била релевантна за ову нашу ситуацију. Један би био онај гдје се грађани једног подручја идентификује са државом и њеним институцијама – условно речено европски модел, а други би био овај, условно назван, јудео-хришћанским, гдје бих узео за примјер Јевреје и Грке, који без обзира гдје се налазили и чије државе били поданици, чувају своју идентификацију према једном корпусу који је крвни, језички, културни или духовни.
Отац Гојко је истакао да се на овом нашем малом простору укрштају та два концепта и иду у кућу под један кров, “на груди једне мајке” и да су оба концепта питање идентификације јер се нико не рађа ни са јединим ни са другим, него је то питање образовања, усвајања.
“И једно и друго је вјековима присутно и ја видим двије опасност за нас данас: једна је да неко због идентитета овог другог доживи да му је сувишна црногорска државност и тако би се лако ње одрекао, а други је да због утемељења црногорске државности неко хоће да пренебрегне и заборави, потисне или фалсификује оно што постоји вјековима.“
Моја је теза да ми треба пуним плућима да удахнемо своју специфичност, да створимо, као држава Црна Гора, амбијент у коме ће се оба идентитета осјећати слободно креативно и плодотворено а не наредних 100 година једни друге да оптужујемо за издају.
Сва излагања научног скупа “Коријени и посљедице црногорских подјела у свијетлу 1оо годишњице Божићњег устанка” учесника биће објављени у наредном броју часописа „Правни зборник“.
