Na praznik Svetog Davida Solunskog, 9. jula, kada proslavljamo čudotvorne ikone Majke Božije Odigitriju i Tihvinsku, Njegovo preosveštenstvo Vladika buenosaireski i južno-centralnoamerički Kirilo, služio je Svetu arhijerejsku liturgiju, u podgoričkom hramu Svetog Đorđa. Sasluživalo mu je sveštenstvo ovoga drevnoga hrama pod Goricom: protojerej Mirčeta Šljivančanin, starešina crkve, protojerej-stavrofor Mileta Kljajević, protojerej-stavrofor Dragan Stanišić, protojerej Jovan Radović, jerej Blažo Božović i đakon Luka Pavićević.
Na liturgijske vozglase odgovarao je hor Sveti Sava rukovođen horovođom, Snežanom Popović.
Na početku besede, Vladika Kirilo je zablagodario Mitropolitu Joanikiju na blagoslovu da služi u ovoj drevnoj svetinji i pozivu koji mu je uputio starešina crkve protojerej Mirčeta Šljivančanin.
Prigodnom besedom vernima koji su ispunili hram Gospodnji, obratio se poučnom besedom, Njegovo preosveštenstvo Vladika Kirilo, osvrnuvši se na današnje Jevanđelje, gde je ukazao – da čudesa koja je Gospod sotvorio na ljudima, ne bi trebala da budu izvor naše vjere, mada je svakako utvrđuju.
,,Iako mi to nazivamo čudima, to bi trebale da budu normalne projave naše prirode; međutim, grehom prvobitnoga Adama, čovek je izgubio punu vezu sa Božanskom prirodom“, naglasio je Preosvećeni, dodavši da su Sveti oci govorili da je centar čovekovog duhovnog života u srcu. Tako da je Adamu, prvostvorenom – um prebivao u srcu i Boga je jasno vidio, jer je bio prosvetljen blagodaću.
,,Nakon grehopada se narušilo to jedinstvo – uma, srca i volje, čovek je postao raspolućeno (šizofreno) biće tj. desilo se rasječenije bića, koje je Hristos obnovio, Svojim Domostrojem spasenja“, naglasio je Preosvećeni Vladika u svojoj besedi u podgoričkom hramu i dodao:
,,Ono što bi trebalo da bude normalno za našu prirodu – mi nazivamo čudesima; jer takvi treba da budemo i u budućem životu – bez bolesti, smrti i uzdisaja.“
Vladika Kirilo je posebno naglasio da ne treba da mislimo da smo mi veći od Jovana Krstitelja, (koji je posle posječenja sišao u Ad da propoveda svoju misiju) već da poimamo samu činjenicu da dok je u tom trenutku Hristos govorio – on je bio još uvek vojnik koji se bori za zadobijanja Carstva nebeskoga i upravo stoga je manji od onoga najmanjega u Carstvu nebeskom.
,,Granična ličnost koja je stajala na granici zakona i blagodati je upravo Sveti Jovan Krstitelj, kao poslednji od Proroka i prvi od Apostola. On je shvatao da čovek bez Boga ne može ništa dobro da učini, kao i da ne može čovek sam sebe da spase”, pojasnio je Vladika buenosaireski, kazavši da takva grandiozna ličnost kao što je bio Sv. Jovan Krstitelj je priznao to sebi i nama, te je pozvao sve verne da učine napor da tu blagodat u nama koju smo dobili na krštenju umnožimo, te budemo dostojni sinovi carstva Hristovog.
Zajedničarenje je nastavljeno u Svetogeorgijevskom domu, uz prigodno posluženje i besedu Vladike Kirila o važnosti molitve za hrišćanski život i o uslovima koji su potrebni, da bi ona bila dejstvena u životima našim.
Tom prilikom parohijani su imali priliku da Preosvećenom Vladici postave pitanja o duhovnom životu, na koja je on sa zadovoljstvom odgovarao.
Potom su sestre Pavićević, Anastasija i Sofija, otpevale dve duhovne pesme.
Nakon održanog slova Vladike Kirila, starešina crkve, protojerej Mirčeta Šljivančanin zahvalio se Preosvećenom Vladici Kirilu na služenju u podgoričkom hramu u ime sveštenstva i vernog naroda Božijeg.
Elza Bibić
Foto/Video: Darko Radunović
