У уторак 6. септембра у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици представљена је књига ,,Вила са Чакора” ауторке Неде Ђукић – Боројевић, посвећена мученичком страдању деветнаестогодишње дјевојке Бранке Ђукић коју су на Чакору 2. септембра 1975. године свирепо убила двојица Албанаца са Космета, покушавајући неуспјешно да је силују.
На овој вечери говорили су протојереј мр Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски, проф. др Славољуб Ђукић, мр Слободан Чуровић Апис, Жарко Бојић као и ауторка књиге Неда Ђукић Боројевић.
У програму вечери учествовали су гуслари Максим Војводић и Синиша Петрић и етно појац Роса Џудовић са унуком Настасјом Спалевић, затим пјесници Милован Мишо Кубуровић и Бранко Бато Крковић, док је програм водио новинар и публициста Миљан Живковић.
Након увода модератора ове вечери Миљана Живковића, свима сабранима обратио се протојереј мр Предраг Шћепановић.
Отац Предраг је акцентовао у уводном дијелу обраћања благост људи са из крајева Велике и Чакора живјећи благошћу за част и образ:
,,Велика и Чакор су зими сурови, али управо та суровост је родила у људима онај контраст, ону благост којом су људи живјели за част и образ”.
Он је нагласио да колико год се чинило да живимо у временима у којима фали људскости Бог нам тада пошаље примјере чесних и светих дјевојака попут Јаглике Аџић, Милице Костић, Бранке Ђукић да својом младалачком чедношћу и љепотом испишу златне примјере јунаштва. чистоте и честитости:
,,Дубоко сам потрешен да једна жена далеко од својих предака Ђукића – Васојевића, а од Васојевићког соја у својој души нашла мјесто да исплаче и оплаче ову страшну чакорску трагедију. У овоме Храму се налази фреска Јаглике Аџић која је 1943. године за вријеме великог покоља у Пиви, скочила у ватру да би сачувала своју част.
Па када се некад разочарамо да у временима у којима живимо фали управо људскости, ето Бог пошаље једну Јаглику Аџић, Милицу Костић, једну Бранку Ђукић да својом младалачком чедношћу и љепотом испишу свијетле и свете традиције историје прошлога вијека”.
,,Позавидјели су они који су се злу заклели љепоти и чедности Бранке Ђукић, али је одважна Васојевка, храбра, стала у ред оних великих мајки и јунака из свеколиког рода Српског и она је отишла у незаборав и легенду. Њена крв и данас је на Чакору, а из њене крви ниче најљепше цвијеће, а у оним крошњама чакорског дрвећа хучи њена неутјешна душа, зато што је вео заборава био полако пао на њу”. – бесједио је прота Предраг.
Он је изразио велику радост што се представљање ове књиге дешава управо пред написменијим гробом у Црној Гори након Светог Петра Цетињског, пред гробом светопочившег Митрополита Амфилохија:
,,Драго ми је што смо вечерас овдје, пред гробом најписменијим у Црној Гори послије Светог Петра Цетињског, а то је гроб светопочившег Митрополита Амфилохија који је управо посљедњу овоземаљску службу служио на Чакору и знам и осјећам да се његова душа радује што Раде и Бранка Ђукић свечано постхумно улазе у овај Храм Васкрсења да из њега више никада не изађу”.
,,Оно што је написала ауторка Неда Ђукић-Боројевић заиста се чита у једноме даху и те сцене из књиге остају у човјеку за читав живот. Попут Емира Кустурице, Никите Михалковог, Неда Ђукић-Боројевић је реконструисала овај догађај кроз истините фрагменте направивши једну драму, а највећу драму чини управо – живот”. – подвукао је прота Предраг.
Он је истакао овом приликом да се овом књигом још једном ставља рефлектор на свјетлост и на савјест да се име ове мученице дјевојке Бранке Ђукић и херојски подвиг њеног оца Рада Ђукића у бјелопољском Суду никад не заборави:
,,Вечерас сам по мало тужан и сјетан, а више радостан као свештеник што се име ове свете мученице Бранке Ђукић не заборавља. Радостан сам што је Неда подигла један предиван споменик Бранкиној младости и љепоти. Дај Боже да овакве књиге нема потребе да се више пишу у српском народу. Овом књигом се још једном ставља рефлектор на свјетлост и на савјест да се име ове мученице дјевојке Бранке Ђукић и херојски подвиг њеног оца Рада Ђукића у бјелопољском Суду никад не заборави”.
Прота Предраг је подсјетио да оно што је Бранка урадила, а касније њен отац, хоће претрајати и ово наше вријеме:
,,Раду Ђукићу је насушни хљеб био да освети своју ћерку мезимицу која је на правди Бога враћајући се из Пећи да обрадује своје родитеље заувијек остала да у оним прелијепим горама подно Чакора прича причу о светаштву, мучеништву, јунаштву, јер, оно што је она урадила и касније њен отац претрајаће ово наше вријеме, претрајаће и мене и вас и остаће да се прича и проповиједа”.
,,Нека Господ њену рајску душу уведе у анђелске предјеле, она је сигурно тамо, она нас вечерас гледа, а ја јој као свештеник на овоме Храму вечерас кажем: Добродошла Бранка, дај Боже да се твоја судбина никад и никоме не понови, сли и дај Боже да се никада твоја мученичка крв и твоја жртва да сачуваш чедност оно што је за дјевојку и жену најсветије никад не заборави! Нека Господ подари милост и мир њеном оцу Раду, ономе Васојевићу који је учинио оно што је морао да учини и нека њихове душе нађу мира и спокоја у Царству Небеском”. – пожелио је напослијетку протојереј мр Предраг Шћепановић.
Након надахнутог уводног слова протојереја Предрага Шћепановића модератор је најавио наступ вишенаграђиваног народног гуслара Максима Војводића који је гуслао пјесму ,,Мрамор на Чакору” пјесника Радована Бечировића – Требјешког, који је пјесму посветио управо светом мучеништву Бранке Ђукић.
Након запаженог наступа народног гуслара Максима Војводића, ријеч је узео проф. др Славољуб Ђукић којем је Бранкин отац Раде Ђукић био рођени стриц, са чијом је породицом, рођацима живио у селу Метех код Плава.
Он је овом приликом детаљно описао како се све одиграло, нарочито са стране догађаја Бранкиног оца Рада Ђукића, који је господину Славољубу Ђукићу све подробно пренио и испричао.
,,Кад сам сазнао да ме је Бранка дозивала у помоћ а ја је нисам чуо, то ме је сломило. Морао сам тако да поступим. Нијесам смио да чекам. Питање је да чи бих ја жив дочекао да убица изађе из затвора. Мушке ђеце немам, п нема ко да ме одмијени. Тако је све пало на моју главу, а ја сам се своје главе наносио па чините сад са њом што вам је мило”. – рече Раде Ђукић иследнику, а објави Илустровавна Политика 16. децембра 1975. године”. – цитирао је проф. др Славољуб Ђукић ријечи Бранкиног оца Рада Ђукића.
Господин Ђукић је указао на чињеницу да су вишедеценијска просијана приповиједања и писања о Бранки и њеном оцу Раду заједнички их уздигли на ниво легенде:
,,У протеклих четрдесет седам година много се писало стихом и прозом, а и усмено приповиједало о Бранкином страдању која је поменутог стравичног дана изабрала смрт зарад очувања дјевојачке части, а писало се и упоредо о витешкој освети своје ћерке Рада Ђукића на крају суђења. Та и таква писања и проповиједања промовисале су Бранку у Чакорску хероину, а њеног оца Рада у честитог осветника, а Бранку и Рада заједно уздигла на ниво заједничке легенде која траје и стално се допуњава”.
,,Недина књига је до сада први и најобухватнији писани траг Бранкиног непребола и незаборава. Порука књиге ,,Вила са Чакора” а надам се и свих нас овдје јесте да се насиље и злочин страве и ужаса који се догодио Бранки Радевој на Чакору никада не заборави и да се никада и нигдје ником не догоди без обзира на боју коже, на национално опредијељење или на вјероисповијест. Јер живот је природна појава и Божији дар и нико нема право да га одузима икоме”. – поручио је проф. др Светислав Ђукић.
Након вриједног и дирљивог обраћања проф. др Светислава Ђукића, свима сабранима се обратио магистар књижевности Слободан Чуровић – Апис.
Он је закључио да сваки човјек ако кани бити човјеком мора остати ужаснут пред трагиком Бранкине судбине:
,,Ауторка је користећи мноштво извора, свједочења и сјећања написала убједљиву и вјеродостојну књигу која се не завршава само туга путује и враћа се немило. Сваки човјек остаје ужаснут пред трагиком Бранкине судбине пренеражени са питањем: Која је то монструозност да одузме млади тек започети живот? Шта је то у свијести тако болесно”.
Господин Ђукић је указао на чињеницу да је читаоце књиге ауторка заправо вратила и дочарала нам својеврсну античку драму:
,,Неда Ђукић Боројевић нас је вратила и дочарала нам својеврсну античку драму, борбу за живот пред звијерима гдје пара небо њен глас. Тренутак када њен отац Раде проналази мртву своју миљеницу како је то пластично дочарала у овој књизи ауторка је нешто што стеже срце и тражи сузу у овој књизи сузавици. Она је у овој књизи споменула до сада мноштво непознатих чињеница везаних за сами ток суђења и осветнички чин Рада Ђукића који ће за сва времена остати примјер поносног и племенитог оца успјешно осликавши његову тугу, лом, бол који га раздире због губитка његове миљенице”.
,,Бранка Ђукић је положила најтежу, највитешкију, најважнију матуру, матуру етичности и отргнула се у небно тамо гдје се хорови ангела тиће јер другачије се на Небо рачуна него што на земљу ми рачунамо, није она истргнута из наших сјећања, љепота се никада не може убити. Спавај Бранка незабораву!” – поручио је мр Слободан Чуровић – Апис.
Напослијетку свима сабранима обратила се ауторка књиге ,,Вила са Чакора” Неда Ђукић Боројевић.
,,И ако нам се понекад чини да су чудни путеви Господњи и Божије промисли, треба их слиједити, истрајан и упоран бити да би стигли тамо гдје желимо и да би могли остварити оно ка чему тежимо. Код Господа ништа нема без разлога. А без муке нема ни науке, нити се пјесма без муке испјевала нити се сабља исковала. Исто тако да се једно добро дијело напише, дјело које ће остати покољењима, мора се уложити доста труда и мора се имати доста пријатеља, а ја сам срећна жена јер имам веома доста пријатеља без којих ја не бих могла ништа”. – рекла је ауторка књиге.
Она је истакла да представљање књиге у крипти Саборног храма у Подгорици представља нешто што се исписује златним словима у њеној биографији:
,,Хвала Господу Богу и хвала вама што сте дошли да подијелимо радост и што ми је указана част да се ова моја књига промовише у овако величанственом Храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Биће то златним словима уписано у моју биографију”.
,,Чули сте словљење мудрих људи о овој књизи, а мени остаје само да им се захвалим, не само њима већ многима чији су стихови заступљени у овој књизи. Хвала свима који су са мном клесали овај укоричени споменик трагично пострадалих одиви из Васојевића – Бранки Радевој Ђукић. Никога не бих овом приликом посебно истицала јер су имена свих честитих људи који су помогли скућена и овјековјечена између корица ове тугованке. Слава нашој мученици а ви здраво и весели били!” – поручила је госпођа Неда Ђукић Боројевић.
Напослијетку ауторка књиге Неда Ђукић Боројевић уручила је захвалнице учесницима ове вечери, а након тога она је истакла да ће свима подијелити и потписати бесплатан примјерак књиге будући књиге не продаје већ поклања.
Борис Мусић
