У години прославе 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, а о празнику и прослави славе Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену, делегација из Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке и из Цетињске богословије, подстакнута зовом душе и вјекова, кренула је у обилазак царског Скадра, Призрена и скадарских и косовометохијских светиња.

Шта их је то опет и изнова привукло, а неке и по први пут, да посјете царски Скадар и царски Призрен и косовскометохијске светиње?

Нису ли их опет призвале кости и молитве предака, мученика и страдалника скадарских, призренских, светоархангелских, или блага рука Пресвете Богородице Љевишке која чува царски Призрен?

Било како било, кренувши из Црне Горе, носећи са собом благослов Свете Црне Горе, светог Апостола Луке, светитеља, Архиепископа српског Арсенија Сремца, Василија Острошког, Петра Цетињског, и поздраве многих, архимандрит Арсеније Самарџић, игуман манастира Косијерево, свештеник Радмило Чизмовић, парох пјешивачки, др Миодраг Чизмовић и професор Цетињске богословије и уредник Катихетског програма Радио Светигоре Александар Вујовић, прво су посјетили древни град Скадар, у четвртак 23. маја 2019. године.

Дочекао их је брат у Христу Павле Брајовић-Јакоја, предсједник Удружења „Морача-Розафа“.

који их је упознао са историјом, наслеђем и знаменитостима Скадра.

Посјетили су цркву Пресвете Тројице у Враки, скадарску тврђаву, канцеларију и просторије Удружења, гдје се поред осталих активности одвија и школа српског језика и књижевности, коју већ 11 година успјешно води професор Светозар Ћираковић.

Павле Брајовић се захвалио делегацији из Црне Горе, која је посјетила Србе у Скадру, као и на урученим пригодним поклонима, заблагодаривши и Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију и осталим, који никад не заборављају Скадар, Враку и наш народ, него увијек помажу, тјеше, кријепе храбре колико год могу.

Он је замолио да се пренесу и поздрави високопреосвештеном митрополиту, надајући се да ће Владика Амфилохије, опет ускоро и сам доћи да обиђе Скадар и скадарске светиње.

Свештеник Радмило Чизмовић је поздравио домаћина, и све Србе који живе поред лијепе ријеке Бојане и Скадарског језера, указавши да су наши стари из Црне Горе ратовали за Скадар и проливали своју крв за његову слободу.

Ми смо заједно једни са другима у Христу Господу, и лијепо је да је присутна наша Света Црква, око које се окупљамо, и са којом ћемо чувати свој идентитет и своје истинско и свето наслеђе.

Он се у име свих захвалио на лијепом сусрету, пожељевши да Скадар и даље буде мјесто истинског и братског сретења и заједништва.

На растанку са древним царским Скадром, испод Тарабоша и скадарске тврђаве, поред ријеке Бојане, браћа из Црне Горе и Скадра запјевали су неколико пјесама, показавши и у пјесми јединство духа.

Стигавши у вечерњим часовима у Призрен, са радошћу су их дочекали професори и ђаци богословије, Владике Теодосије и Максим. Са љубављу питају и интересују се за све из Црне Горе, за Митрополита Амфилохија, Владике Јоаникија и Методија, за ђаке и професоре братске Цетињске богословије, монахе, монахиње и христољубиви народ.

На празник Светих равноапостолних Кирила и Методија, у петак, 24. маја, служена је Света Архијерејска Литургија у Саборном храму Светог Ђорђа.

Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Владика западноамерички г. Максим уз саслужење Епископа рашко-призренског и ректора Богословије Владике Теодосија, поред бројног свештенства и свештеномонаштва из епархија рашко-призренске, будимљанско-никшићке и митрополије црногорско-приморске.

Сабранима се бесједом после Јеванђеља обратио Владика Максим говорећи о апостолској мисији Свете браће Кирила и Методија.

После причешћа освештан је и пререзан славски колач, а потом је владика Теодосије уручио архијерејску грамату г. Славишу Радивојевића из Средске код Призрена за постојану љубав према Светој вери православној и за ревност према храму Божијем и његовом благољепију.

Владика Теодосије се потом захвалио Владици Максиму и свима осталим који су дошли на славу Призренске Богословије.

Потом је приређена свечана славска академија у амфитеатру богословије коју су приредили професори и ученици богословије. Поздравни слово говорио је ректор преосвећени Владика Теодосије, указавши на историјат обновљене богословије .

У току Академије, најбољим ученицима су уручене награде за светосавске темате.

Славље је настављено свечаним ручком, на којем је у име делегације из Црне Горе све присутне поздравио др Миодраг Чизмовић. Он је свима честитао славу, поздравивши ректора, професоре и ученике, и све узванице, изразивши радост сусрета и учествовању у прослављању славе Светих Кирила и Методија у Призрену. Подсјетио је на мисао једног савременог историчара који је казао „да оно што уједињује људе није крв него увјерење. Надам се да је наше темељно увјерење да макар не заборавимо суштинске вриједности наших живота. Јер када заборављамо на љубав, доброчинство, оданост, Косово, Призрен, ми на извијестан начин издајемо, јер заборав је врста издаје“, поручио је између осталог др Чизмовић.

„Руски философ Николај Лоски саборност одређује као спој јединства и слободе више особа на темељу заједничке љубави према Богу и свим апсолутним вриједностима. Да нас уједињује љубав према нашем „Сунцу правде„ без кога би и наш живот био грешка.

Са поздравом „Догодине у Призрену“, завршио је своје слово др Миодраг Чизмовић.

За славском трпезом обратили су се и проф. др Милош Ковић, проф. др Зоран Милошевић у име секретаријата за високо образовање и научноистраживачку дјелатност у Новом Саду и Владика Теодосије.

Делегација из Црне Горе у поподневним часовима, отпутовала је за манастир Високе Дечане, гдје су се поклонили моштима Светог великомученика краља Стефана Дечанског.

Љубазни дечански монаси јеромонах Петар Ројевић и монах Авакум су их са радошћу дочекали говорећи им о овој великој српској светињи.

У суботу 25. маја, присуствовали су литургији у храму Светог Ђорђа у Призрену, која је служена поводом сјећања на преподобног оснивача и једног од заштитника Призренске богословије Симеона Андрејевића Игуманова – чика Симе Призренца.

Молитва за његов вјечни спомен и покој спонтано се преображава у молитву њему, великом богоугоднику, родољупцу и милостивом добротвору.

У његовом дому, богословском гнијезду на Бистрици, већ скоро 150 година се школују пастири и учитељи за род наш и полазе на дјело јеванђелске просвете у отаџбини и широм васељене. Његове молитве и благослов нека заједно са Светим Кирилом и Методијем и Светим Савом, прате све бивше и садашње професоре и ученике све дане њихових живота.

Литургију су служили замјеник ректора призренске богословије Јеромонах Исидор Јагодић и ђакон Немања Михајловић.

Појали су ђаци призренске богословије.

Потом су обишли и Храм Богородице Љевишке и манастир Светих Архангела.

Прије одласка професорима и ученицима и особљу богословије, гости из Црне Горе, уручили су поклоне, као дар благослов Светог Василија Острошког из светиње манастира Острога.

Домаћини су их испратили са пјесмом краља Николе Петровића, „Онамо, ‘намо“, коју су отпјевали професори и ђаци богословије, са позивом и поздравом „Догодине у Призрену“.

Скадарско, призренско и косовскометохијско тајновиђење, и сусрет са светињама древног Скадра, Призрена и Косова и Метохије, сија нам као звијезда водиља, обасјавајући својом свјетлошћу таму и тугу прошлих вјекова и буди наду за будућност српског народа.