На мјесном гробљу у Страшевини, у Никшићу, у суботу 24. јула 2021. сахрањени су земни остаци проф. др Јована Стриковића, свјетски признатог медицинског стручњака – неуропсихијатра, родом из Никшића.
Јован Стриковић је рођен 1938. године у Никшићу, гдје је завршио основну школу и надалеко чувену Гимназију. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду, специјализирао је неуропсихијатрију, а докторирао на теми „Психологија у Његошевом стваралаштву“. Био је дугогодишњи директор болнице „Свети Сава” у Београду, писао је поезију, прозу, уврштен је међу 2.000 великана, који су обиљежили минуло стољеће, према признању Интернационалног биографског центра у Кембриџу.
Поред тога што је био истакнути медицински стручњак, Стриковић се бавио психолошким феноменима у књижевности: смијехом, лудилом, самоубиством и осветом.
Остао је нераскидиво везан са завичајем, родним Кличевом, Никшићем и Црном Гором, што свједочи пишући:
„Мој креативни дух је формиран, усмјерен и диригован из колективне свијести, од које се многи сада ужасавају. Тај креативни народни дух одувијек ми је био путоказ у животу. Одрастао сам у најсиромашнијем дијелу Црне Горе, а то ми уопште не смета – напротив! Толико сам сазнао у том сиромаштву о понизности и биједи богатства да сам се увијек трудио, мада ми није успјело, да не постанем богат. Јер, видио сам колико богатство истроши човјека у моралном, интелектуалном, сазнајном смислу, онда га умртви, атрофира…
То што сам креативан, то је захваљујући средини у којој сам живио, сиромаштву из кога сам дошао и богатству које сам видио и доживио. Јер, знате, средства којима људи располажу чине их великим. Али, све што сам створио – створио сам захваљујући сиромаштву и судару идеја које сам понио са камена одакле сам дошао овамо прије четрдесет година.”
У присуству чланова уже породице, родбине и пријатеља, пред капелом у Страшевини, прочитано је опроштајно писмо којим су се од свог пријатеља и колеге опростили књижевници. Писмо је прочитао Душко Ивановић, сестрић покојног проф. др Јована Стриковића.
„Ми данас пратимо велику људску, умну громаду. Јован Стриковић је Црну Гору толико носио у себи. Његова личност формирала се у сиромаштву, у камену и Јован је увијек говорио да је то сиромаштво узроковало његову несавладиву енергију. Овај град и ми сви морамо бити поносни на Јованово дјело. Кембричка интернационална биографска организација овог човјека, за вјечита времена, уписала је у двије хиљаде најумнијих људи на планети. Куд ће већа част, прво за једну породицу, за његов род, и за крај одакле потиче ова велика људска громада“, рекао је опраштајући се од уваженог професора Стриковића његов дугогодишњи пријатељ и сарадник др Блажо Злопаша.
„Јован је носио Црну Гору толико истински у себи, у својим прецима, он је улазио и анализирао душу и биће овог човјека. Увијек се питао одакле тај однос и сукоб у самом себи и свом бићу, јер Јован Стриковић у својој дјелатности је био најсрећнији ако је човјека који је био на ивици провалије вратио из ништа у нешто. Сва своја размишљања ослањао је на подументу, на темељу Његошеве филозофије, филозофског размишљања и посматрања човјека. Јован је често размишљао о усуду свог српског бића, зато је био у дубоком несагласју са данашњом ситуацијом, која мијења идентитет наших часних предака и он је то надвисивао својом хуманошћу у интересу, за бољег човјека“, навео је Злопаша.
У име Удружења Горњепољаца и људи из околних мјеста, који живе у Београду, бираним ријечима обратио се и Милија Пантовић, нагласивши дугогодшњу сарадњу и искрено пријатељство које је имао са проф. Стриковићем.
„Добро сам познавао Јована Стриковића, од кога се могло чути и морало научити све оно што други никад нијесу знали, и никад нијесу умјели докучити. Овог пута смрт је изгубила и то катастрофално, њој припаде његово намучено и трошно тијело а нама остаде његово велико и неизмјерно дјело и дугогодишње пријатељство“, рекао је Пантовић.
Од свог ујака опростила се Ранка Николић, сестричина покојног Јована Стриковића, док се на гробљу, у име цијеле породице, обратио Раденко Никчевић. Он је захвалио свима на ријечима утјехе, прочитавши најважније детаље из биографије проф. др Јована Стриковића.
Јован Стриковић је преминуо 21. јула у Београду, за њим су остали: супруга Душица, синови Никола и Милош, ћерке Ана и Јелена.
Вјечнаја памјат и Царство му небеско.
Прилог припремила: Сенка Чоловић Шумић
