Поводом 50 година од рушења цркве на Ловћену, у Градској кући, у Никшићу, у суботу 19. марта 2022. године, одржана је, у организацији Општине Никшић и Црквене општине Никшић, промоција књиге и пројекција филма „Сумрак Ловћена“.
Свештеник Миодраг Тодоровић је подсјетио, у уводној ријечи, да су Његошеве кости „покретане“ шест пута, најприје 1916. насиљем окупатора, а узрок томе, касније, биле су наше домаће прилике односно неприлике. Рушење цркве, посвећене Светом Петру Цетињском, у којој је Његош по сопственој жељи сахрањен, да би на том мјесту био подигнут маузолеј изазвало је полемику, која је, навео је о. Миодраг, имала учеснике у не само у Црној Гори, и читавој ондашњој Југославији, него и у неким европским земљама. Као плод те полемике настао је посебан број часописа „Уметност“, који је сабрао дио грађе и докумената, релеватних за ово питање. Фототипско издање овог часописа појавило се 1989. под насловом „Сумрак Ловћена“ по слици Петра Лубарде. ИУ „Светигора“ објавила је, поводом 170 година од Његошевог упокојења, овај зборник под истим насловом, допуњен са неколико текстова.
У разговору о књизи „Сумрак Ловћена“ учествовао је историчар Томаш Дамјановић, који је навео да се из мноштва минулих збивања у Црној Гори, својим ондашњем значајем, конкретним посљедицама и, надасве, симболиком, издваја рушење Капеле на Ловћену и, с тим у вези, изградња маузолеја. У свом излагању он је подсјетио на важне хронолошке детаље у слиједу догађаја прије, током и након самог рушења капеле и градње маузолеја, изводећи закључак да је Његошева капела била симбол оновремене Црне Горе, прво књажевине, потом и краљевине и да око тога нема спорења, али, да сагласност изостаје око тога какве Црне Горе је симбол Његошева капела.
Теолог Милош Ненезић се осврнуо на појам планине, мјеста Божјег јављања, Божјег присуства у Библији, напомињући да, на око 500 мјеста у библијском тексту, постоји извјештај јављања Божанског, управо, на планини. Планина има религиозни симболизам, она је мјесто гдје човјек постаје ближе небесима и самом Богу, те је, управо, из тога разлога Његош, будући дубоко укоријењен у библијском и литургијском предању православне Цркве, изабрао Ловћен за мјесто свог починка.
„Сумрак Ловећна“ је, по мишљењу публицисте Јована Маркуша, који се овом проблематиком бави дуго година, најбоља књига која се појавила у последње вријеме, када је ријеч о проблему рушења светиње на Ловћену. Маркуш је јавности скренуо пажњу на документ Завода за заштиту споменика културе Црне Горе, који је 1961. цркву и гробницу Његошеву у њој прогласио за заштићени споменик културе, а тај исти Завод је 1969. године донио одлуку да се црква и гробница премјесте, а не поруше. Он сматра да је рјешење врло једноставно: Онај ко је дао налог, односно дозволу да се ловћенска Капелица измјести, треба да је изгради о свом, тј. о трошку државе на мјесту гдје каже Црква, и у облику у којем је Његош направио.
Разговору о зборнику „Сумрак Ловћена“ претходила је пројекција истоименог документарног филма.
