Zajedno sa mudracima istočnim i horovima svetitelja Božijih od postanka sveta koji do danas traže vitlejemsku pećinu kako bi se u njoj ogrejali toplotom ljubavi Bogomladenca Hrista, prinosimo i mi na skromni dar radi nas Rođenome novi broj časopisa Žički blagovesnik (januar-mart 2023).
Zahvaljujemo se Episkopu Justinu na blagoslovu i eparhijskom EUO na podršci, svim autorima tekstova, saradnicima na medijskim prezentacijama časopisa na lokalnim televizijama širom Eparhije, crkvenim opštinama i sveštenstvu koji predočavaju časopis vernom narodu i na taj način revnosno i nesebično nastavljaju trud koji nam je zaveštao pokretač časopisa Sveti Vladika Nikolaj Žički da ne damo da se ugasi kandilo vere u duši Srbinovoj.
Tematsku rubriku pod naslovom U susret Božiću čine četiri teksta. Prvi je iz Pera Svetog Vladike Nikolaja na temu „Kako izgleda Hristos?“ Njime nam se otvaraju fizičke i duhovne oči za sozercanje krasote nenadmašne za koju je naznačen svaki čovek kroz ohristovljenje.
Docent dr Nenad Božović nam u tekstu „Zasijaće zvezda iz Jakova“ predočava razvoj svetopisamskih čitanja u liturgijskom kontekstu, pa kroz aktuelnu bogoslužbenu praksu čitanja parimija na večernjem bogosluženju analizira tri parimije koje se čitaju uoči praznika Roždestva Hristovog. Starozavetni biblijski motivi i njihov mesijanski karakter nam postaju jasniji i upućuju na premudri Promisao Božiji kojim smo u Hristu spaseni.
Topla božićna legenda (preneta preko starca Siluana i Sofronija Saharova) o razbojniku koji je želeo da opljačka Svetu porodicu u Vitlejemu, svedoči o lepoti Bogomladenca koja ni srce surovog ubice nije ostavila ravnodušnim. Taj utisak i danas mnoge grešnike čini svetiteljima.
Monahinja Hristina (Stojanović) nam kroz dragocene uvide sa prostora ljudskog duševnog i duhovnog života poručuje da svoj svakodnevni život i odnose sa bližnjima trebamo da sagledavamo kao pripremu za rođenje Boga među nama, pa zato i naslov ovog teksta glasi: „Nepodnošljiva lakoća zajedništva, ili: Lična pećina za Bogomladenca“.
U rubrici Bogoslovlje, istorija Crkve, kultura Milorad Vasiljević nas kroz tekst „Čovek iz pustinje – Sveti Jovan Krstitelj“ podseća na važnost lika i dela Preteče Gospodnjeg. Na jednom mestu ovde možemo sagledati ulogu koju je u velikom delu domostroja spasenja zauzeo ovaj čudesni lik proroka koji stoji na granici dva Zaveta.
Protojerej Milan Mionić u tekstu „Razvoj ustavnosti SPC – Pokrajinske crkve“ na postavljeno uvodno pitanje, daje odgovor: „Posle gašenja Pećke Patrijaršije 1766. godine, SPC je izgubila autokefalnost i sve njene teritorije došle su pod jurisdikciju Carigradske Patrijaršije. Ipak, tokom devetnaestog veka, u kontekstu oslobođenja od Turaka, pojavljuje se niz autonomnih crkvenih organizacija na vekovnim prostorima srpskog naroda. Ova epoha u istoriju SPC poznata je pod imenom ,,pokrajinske Crkve“, i trajala je sve do vaspostavljanja Pećke patrijaršije 1920. godine. Nas interesuje kojim su se to aktima pokrajinske Crkve upravljale?“
Damjan Stančić piše o odnosu telesnog i duševnog zdravlja. Relevantnim podacima iz medicine i psihologije pridodati su uvidi svetootačke duhovnosti, pa se tako dolazi do holističkog pristupa koji u vremenu porasta broja raznih oboljenja opravdano biva prepoznat kao najbolji. Psihosomatska oboljenja, uloga uma, placebo i nocebo efekat, samo su neke od važnih stanica koje čine ovaj tekst (čiji nastavak očekujemo u narednom broju).
Protonamesnik Aleksandar R. Jevtić u tekstu „Postoji li (ne)hristocentričan film?“ razmatra pitanje odnosa teologije i filmske umetnosti. Uz osvrt na istoriju razvoja filma i njegovo značenje, konstatuje uticaj koji film danas ima. Odnos prema Crkvi i veri se analizira na osnovu uloga koje je sveštenstvo imalo u filmovima koji su snimani u komunističkoj Jugoslaviji, pa sve do novijih filmskih ostvarenja. Time se čitaocu daje mogućnost zajedničkog promišljanja na neke od savremenih izazova koji se na ovom polju susreću i neminovno izazivaju određena osećanja i stavove.
Na ovaj tekst nadovezuje se i Intervju sa glumcem Ivanom Vučkovićem koji je vodio jerej Nemanja Matejić. Popularni „otac Đorđe“ iz sada već čuvene serije „Selo gori a baba se češlja“ ovde iznosi svoje viđenje o filmskoj umetnosti, njenim dometima i stremljenjima za budućnost. Opis pripreme za ulogu modernog sveštenika koji na parohiju dolazi u kožnoj jakni sa crnim naočarima na brzom motoru je vredan pažnje, jer sve ovo nije bilo povod za osudu parohijana već samo jedan spoljašnji aspekt iz života sveštenika koji u nastavku serije nesebično i posvećeno bdi nad duhovnom savešću poverene mu pastve.
U rubrici Lirski blagovesnik Dragan Hamović „Rab Milovan iz Ivanovaca“ piše o Milovanu Danojliću i njegovom poetskom stvaralaštvu. Ističući neke od Danojlovićevih pesničkih uzleta, podseća kako je govorio o tome šta pesnik danas može da čini: „Može vrlo malo, i vrlo mnogo. Već i samo održavanje jezika u delotvornom stanju njegov je nezamenljiv doprinos duhovnom zdravlju zajednice. Predvođen maštom, igračicom na konopcu u službi slobode, može da otvara vidike preko kojih su navika i svakidašnjica bacile neprozirnu zavesu.“
U nastavku je i nekrolog Milovanu Danojliću iz pera protojereja Svetolika Markovića koji je pesnika lično poznavao i koji nam uz splet izabranih stihova Danojlićevih donosi i nesvakidašnju priču o njegovom ktitorstvu, o hramu posvećenom Svetom Nikolaju Mirlikijskom – nastalom od novca koji je iz inostranstva slao starim roditeljima u zavičaj, a koji oni nisu potrošili.
Još jedan nekrolog posvećen protojereju Dejanu Stefanoviću čini rubriku U večni spomen. U sastavu izveštaja sa opela i sahrane nalaze se i oproštajne reči monahinje Teodosije iz Petro-pavlovskog manastira, koja kao duhovno čedo govori o svom nekadašnjem duhovnom ocu. Brat po telu Episkopa žičkog Justina, sahranjen je u porti Manastira Vujan da čeka vaskrsenje mrtvih.
U rubrici Veronauka donosimo izveštaj o nagradi grada Kraljeva, koju je za višegodišnji trud i doprinos široj društvenoj zajednici dobio g. Milan Milutinović, veroučitelj iz sela Vrbe kod Kraljeva. Radovi Ane Bisenić „Božija briga o svetu i ekološka kriza“ i Jane Domanović „Religija i nauka“ svedoče o dečijem talentu i dubokom promišljanju tema koje se tiču savremenog sveta, a sagledavaju se dečijim očima napojenim duhovnim vidicima koji se otvaraju na časovima veronauke u Gornjem Milanovcu i Guči. Zlata Novaković iz OŠ „Sveti Sava“ iz Čačka nam daruje pesmu„Kraj sveta“, u kojoj stihovima molitveno traži pomoć od Boga u smutnim vremenima čiji smo učesnici.
Đakon Stefan Simić nam donosi izveštaj o bogoslužbenim aktivnostima Episkopa žičkog G. Justina u periodu od 2. juna do 27. novembra 2022.
Radove za nove brojeve Žičkog blagovesnika možete dostaviti redakciji na adresu z.blagovesnik@gmail.com napisane prema uputstvu.
Mir Božiji, Hristos se rodi!
Protojerej Aleksandar R. Jevtić,
urednik časopisa
Izvor: Eparhija žička
