Da današnji dan 1954. godine postignut je novosadski jezički dogovor o srpskohrvatskom jeziku. Hrvati, Novosadski dogovor nikada nisu poštovali, a Srbi ga poštuju i danas.
Umesto dogovorene dvoazbučnosti, 1954. započelo je jednosmerno širenje latinice, koje i dalje traje.
Do Novosadskog dogovora, latinica je među Srbima bila u masovnijoj upotrebi samo u vreme Austrougarske i ustaške okupacije, a danas je ćirilica u mnogim oblastima opala na manje od deset odsto zastupljenosti.
U Hrvatskoj je devedesetih sproveden „knjigocid”, uništavanje ćiriličnih knjiga, a danas se i poslednji tragovi ćirilice razbijaju čekićem, u Vukovaru.
