Украдене реликвије из базилике Светог Николе у ​​Барију

Украдене реликвије из базилике Светог Николе у ​​Барију

Непознате особе су у ноћи између уторка и сриједе опљачкале базилику Светог Николе у ​​италијанском граду Барију, гдје се чувају мошти светитеља, пренијете на Апенине 1087. године, преноси РИА Новости.

Према извјештају полиције у Барију, нападачи су око 4 сата ујутру ушли у храм и украли драгоцјености из чувене базилике Светог Николе. Између осталог, украдени су сребрни крст украшен драгим камењем, златни прстен који је стајао на прсту кипа светитеља, богослужбена књига, као и други приноси и прилози Светом Николају Чудотворцу.

„Вијест о крађи неких од светиња са статуе Светог Николе у ​​базилици ме је запањила. Ово није само богохуљење, већ и веома увредљив чин против читаве заједнице вјерника у граду Барију, који је изградио већи дио свог идентитета око мисије свог свеца заштитника“, рекао је градоначелник Барија Антонио Декаро у вези са злочином.

Према ријечима градоначелника, крађа симболичних предмета повезаних са Николајем Мирликијским „нанијела је дубоку рану граду“. Декаро је изразио наду да ће нападачи вратити украдене светиње представницима Доминиканског реда, коме је 1951. године базилику поверио папа Пије XII.

Италијанска државна полиција води истрагу.

Мошти Светог Николе, које се чувају у базилици, посебно поштују вјерници Руске православне цркве, од којих су многи годишње ходочастили у Бари. Од 1969. године православни добијају право да редовно служе у крипти базилике. Једном седмично у храму се врши богослужење „по византијско-руском обреду“, током које сви могу да се поклоне моштима Св. Николаја Чудотворца.

Дарови српских владара

Олтар је буквално постављен изнад гробнице у којој су похрањене кости Светог Николе. Изнад олтара постављена је сјајна икона коју је српски краљ Стефан (Урош III) Дечански, у знак захвалности према Св. Николи, који му је наводно вратио вид, поклонио храму 1327. Представља светог заштитника у епископској одежди, између Марије и Исуса, док су у подножју слике донатори – српски краљ Стефан и краљица Марија. Током XV века икона је украшена раскошним филиграном (рад сицилијанских златара из XV века). Касније је завладало мишљење да слика вјерно осликава лик Св. Николе и стога је често пресликавана.

Постоје елементи на основу којих се може закључити да су прве донације династије Немањића постојале већ током XII века, међутим први документовани дар односи се на велики сребрни олтар краља Милутина (Стефан Урош II) из 1319, који приказује сцене из живота Св. Николе. Олтар је у почетку био саставни дио сребрне капеле која је тежила 600 килограма. До 1684. Милутинов олтар је покривао гроб светитеља, када је, у складу са доминантним барокним тенденцијама, ово српско-византијско ремек-дјело претопљено и преобликовано (у барокном стилу) у Напуљу. Након рестаурације (1957) олтар је из крипте премјештен на друго мјесто у базилици.

Трећи дар је невелики пергамент цара Душана (Стефана Уроша IV), још увек украшен златним печатом, датиран 1346. у Скопљу. Њиме је српски цар одредио Дубровчанима да дио годишњег пореза, који је град Дубровник давао српском владару, уступе у корист базилике. Након ове, није било других донација, вјероватно и зато што се, после Косовске битке, центар Србије помјерио са Косова на сјевер.

Извор: Етос