Дугогодишњи адвокат Митрополије црногорско-приморске Мирослав Јанковић упокојио се 4. септембра у Београду.
Протојереј-ставрофор Обрен Јовановић бесједио је на сахрани и том приликом истакао двадесетогодишњу лијепу сарадњу откада је почивши адвокат дошао у Цетињски манастир.
„У том правном смислу, многе је битке војевао и то не лаке битке. Знате како је оно вријеме било тешко, колико је имовине било одузето од цркве, колико је ту било проблема нагомиланих, али он се својом пажљивошћу и својом смиреношћу и својом најприје са својом упорношћу многе је битке добио за које се можда чак ни многи правници ни правни тимови нису надали. Он је то полако, достојанствено бранио, јер је знао да брани светињу Божију. Исто тако и док је био у Метохији био је бранич и Пећке патријаршије и тамошњих светиња. Колико нам је причао о сестрама у Пећкој патријаршији и другим манастирима које је помагао и све угледне тамо службе које је радио за свога вакта увијек је радио честито и поштено. Један фини господин, миран, човјек тихе ријечи. Код њега и кад је љут није било много неких покрета да може човјек то да примијети.
Ми овдје који смо са њим радили, могао нам је по годинама скоро бити и ђед, али толико смо имали један лијеп однос, људски однос. Често смо знали да сједнемо да се насмијемо, да испричамо неке анегдоте, да нам он исприча неке догађаје из свога живота да се с њим нашалимо као са својим другом, а да се он уопште притом не увриједи или нешто нама каже, а кад је требало да се ради богами и радило се и Богу хвала што смо га знали и што смо га имали. За њим је данас грехота заплакати. Он је имао један лијеп живот, господствен живот, миран живот. Како је живио тако је и уснуо. Пар дана боловања и Господ га је призвао, јер је испунио вољу Божију, испунио оно људско што је било у њему, просто читавога себе предао је живоме Богу. Па, и овај споменик кад је правио, видите како је њему било важно да тај споменик има све символе хришћанске и распеће Христово, јер и његов живот је био распеће и његове честите породице. Није лако остављати своје огњиште и ићи, али Богу хвала, ето Бог је њега управио на прва мјеста, па гдје год је долазио, био је својој кући. Зато данас, ево се помолисмо Богу, да му Бог подари царство небеско, да му даде да душа његова почива и поред Пећке патријаршије и поред Дечана и у његовом Цетињскоме манастиру и у Јанковића кршу, јер када човјек оде у царство небеско све се то обједињује у једно, у тај небески Јерусалим.
„Брате Мирославе, нека ти је царство небеско. Опрости ако смо се ишта од тебе огријешили. Знам да си нам ти то опростио, јер све између нас је било по љубави. Нека ти буде срећан пут у небески Јерусалим- завршио је своју дирљиву бесједу протојереј-ставрофор Обрен Јовановић.
…
Рођен је у Дрснику-у Метохији 18.септембра 1936. Радио је као службеник општине у Клини, а онда као судија и адвокат у Клини и Пећи. У тешком времену по Српску Цркву, бранио је пред судовима светиње на Косову и Метохији. Уживао је велики углед и међу албанским становништвом и учестовао је у тзв. мировним вијећима међу Албанцима. После протјеривања са Косова и Метохије 1999. године, долази у своју Црну Гору, одакле су његови преци некад отишли у Јабланички крај, а затим у Метохију. Блаженопочивши Митрополит Амфилохије га позива исте године на Цетиње и од тада обавља службу адвоката Митрополије. На том послушању остаће до 2021. године. Упокојио се 4.септембра 2025. у Београду. Сахрањен је на гробљу код Цркве Свете Петке у Будви.
