Успењска награда Ђорђу Брујићу

Успењска награда Ђорђу Брујићу

Пјесник Ђорђе Брујић, који живи и ради у Подгорици, овогодишњи је добитник Успењске награде Удружења књижевника Републике Српске – Подружница Бањалука и Српске православне црквене општине Топлице – Бања Лука.

Плакат Под Успењским сводом 2025 ScaledУспењска награда додјељује се најуспјешнијем учеснику поетског конкурса „Под Успењским сводом“ за најбољу духовну или патриотску пјесму. Брујићу је награда припала за пјесму „Пламен из десног длана“.

Одлуку о најуспјешнијем пјеснику на овом конкурсу донио је жири у саставу: Златко Јурић (предсједник), Миладин Берић (члан) и Игор Мијатовић (члан). Жири је одлуку донио једногласно.

Награду чине Повеља и Богородичина икона, као и зборник поетских радова, које ће Брујићу бити уручене у недјељу, 21. септембра, у порти бањалучког храма Успења Пресвете Богородице, на истоимени црквени празник.

У умјетничком дијелу програма учествоваће пјесници Удружења књижевника РС, сомборски музички састав „Бедем“ и бањалучки вокални састав „Акатист“.

Брујић је досад објавио 11 књига. Поезија му је превођена на руски, енглески, француски, албански и румунски језик. Добитник је више награда, повеља и признања. Члан је Матице српске из Новог Сада, Удружења књижевника Црне Горе, Удружења књижевника РС, Удружења новинара Црне Горе и Савеза новинара Србије и Црне Горе.

 

ПЛАМЕН ИЗ ДЕСНОГ ДЛАНА

Док сам ходао између црног и црног,
И свих оних боја којих међу њима има,
Прозор је гледао на тисовину
Одакле се ветар спуштао на балдахине,
И црвени пламен из десног длана
Којим је заокружена лева рука;
Као кад кроз небо сине
Честица новога дана;
И мрежаста паучина налик на тишину.

Док сад ходао по истој нити,
Између љубичастог и љубичастог светла,
Док сам ходао између реке и реке,
Над сваком од њих беху орнаменти
Отисци бивших живота и стварни животи бивши
Презрели у тугу и црну водену горчину…

Јер ореол је срце воде и роза линија тока,
И меша се у дубоком хладу са сликом у новој чежњи,
Када на зидовима заокружени окер
Постаје тек мутни одсјај
Из кога негорива рука
Клизи кроз људски видик и
И његов румени просјај…