Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије на торжественом евхаристијском сабрању у Саборном храму Светог Саве у Паризу свечано је увео у трон Епархије западноевропске Епископа западноевропског г. Јустина, коме је Свети Архијерејски Сабор на Мајском заседању поверио духовно старање о Богом чуваној Епархији западноевропској.
У Седамнаесту недељу по Духовима, на празник Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, 09. октобра 2022. године у молитвеном присуству Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ западноевропски г. Јустин началствовао је на светом евхаристијском сабрању у Саборном храму у Паризу.
Епископу Јустину саслуживао је Високопреосвећени Митрополит европски г. Пимен из Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије, Преосвећена господа Епископи: британско-скандинавски Доситеј, зворничко-тузлански Фотије, диселдорфски и немачки Григорије, крушевачки Давид, бихаћко-петровачки Сергије, нишки Арсеније, далматински Никодим, ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј, ремезијански Стефан, мохачки Дамаскин, марчански Сава, хумски Јован, умировљени канадски Георгије, архимандрит Нектарије – главни секретар Светог Архијерејског Синода, архимандрит Данило – директор Патријаршијске управне канцеларије и архимандрит Атанасије – игуман манастира Старо Хопово, протојереј-ставрофор Никола Шкрбић, протојереј-ставрофор Душан Раковић, протојереј-ставрофор Хуан Гарсија Касановас, ђакони Драган Радић, Радомир Врућинић и Игор Вујисић и јерођакон Јустин Живанић.
Светој архијерејској Литургији молитвено су присуствовали и Преосвећени Епископ западноамерички г. Максим, архимандрит Нектарије изабрани епископ јегарски и протосинђел Петар изабрани епископ топлички, као и архијереји из сестринских помесних цркава: Митрополит Француске Димитрије из Васељенске Патријаршије, Архиепископ мадридско-лисабонски и администратор Митрополије западноевропске Нестор из Руске Православне Цркве, Епископ лондонски и западноевропски Иринеј из Руске Заграничне Цркве, Митрополит западноевропски и јужноевропски Јосиф из Румунске Православне Цркве, Митрополит Дубнски Јован из Архиепископије православних цркви руске традиције у Западној Европи, под Московском Патријаршијом, Епископ Домодедовски Симеон из Архиепископије православних цркви руске традиције у Западној Европи, под Московском Патријаршијом, Епископ Реутовски Јелисије из Архиепископије православних цркви руске традиције у Западној Европи, под Московском Патријаршијом.
Поред бројног верног народа, светој Литургији присуствовали су и Никола Селаковић, министар спољних послова Републике Србије, Ненад Поповић, министар у Влади Републике Србије, Наташа Марић, амбасадорка Републике Србије у Француској, Тамара Растовац Сиамашвили, амбасадор Србије при Унеску, Натали Бељански директор Културног центра Србије, Бојана Кондић Панић амбасадорка Босне и Херцеговине у Француској и Жак Огар, пуковник, носилац ордена Светог Саве за заштиту Срба на Косову.
У поучној беседи, Патријарх Порфирије је рекао да смо се сабрали да извршимо вољу Духа Светога и да устоличимо Владику Јустина, да га устоличимо као Епископа Епархије западноевропске да буде на месту и по обличју Христовом. То значи да врши дело Христово. Драги Владико Јустине, прва лекција, најважније слово које треба да знате је да је Епископ на месту и по обличју Христовом, да врши Његово дело, не своје, а то значи да пре свега и изнад свега служи свету Литургију, која ништа друго није него тајна Царства Небеског. То је будући век са нама и међу нама. То значи да је служба Ваша да уводите људе, иконе Божије у тајну Цркве, у тајну спасења. Од кад је произишао из руку љубави Божије, човек је створен за Царство Божије и за спасење. Спасење значи пуноћа живота, зато је човек створен.
Ваш је задатак да проповедате и сведочите Христа васкрслог, пуноћу живота. Бог је Творац свега што се види и не види, али да је створио и нас људе по својој слици и прилици. Ту истину да је човек слика и прилика Божија, морате сведочите непрекидно. Онај који не зна да је човек створен по слици и прилици Божијој, да има то најузвишеније достојанство, себе не види као непролазног, али не види ни свога ближњег, другог човека, као свога брата без кога нема смисла ни нашег постојања, нема могућности ни нашег духовног узрастања. Нека Господ Вас благослови, читава Црква је са вама, свештени сабор, пуноћа Цркве, али и многи други православни који живе на истим просторима на којима ћете вршити своју службу. У јединству и љубави сигуран сам да ми православни где год да смо можемо у пуноћи сведочити Христа и скромно и смирено допринети да Он буде видљив и тамо где постоје и разне олује и ветрови који хоће да Га сакрију, нагласио је Његова Светост обраћајући се Епископу Јустину.
Одлуку Светог Архијерејског Сабора о избору Епископа Јустина за Епископа западноевропског прочитао је са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије.
У приступној беседи, Преосвећени Епископ Јустин је рекао да примајући овај свештени жезал и узлазећи у свети трон Епископа западноевропских, у овај дан Господњи, на празник апостола љубави, Светог јеванђелисте Јована Богослова, у цркви Светог оца нашег Саве, молим се Богу да ме оснажи силом Духа Светога, и дарује ми Духа животоворнога, Духа управљања, благодати и савета, жртве и ревности, Духа утешитеља и Духа истине: да покаже моје архијерејство светим и украшеним сваком честитошћу, да бих био достојан да молим од Бога све што је на спасење овог народа који ми је поверен. Да будем путовођа слепима, светлост оним у тами, васпитач неразумнима, учитељ младима, утеха ожалошћенима и потпора слабима и да у овоме животу, кроз своје епископско служење, усавршавам душе благовернога народа у здравој побожности, вери непоколебљивој, нади поузданој и љубави нелицемерној.
Након светог евхаристијског сабрања, Патријарх Порфирије благословио је присутни верни народ.
Извор: ТВ ХрамЖивотопис изабраног Епископа западноевропског г. Јустина (Јеремића)
Марљивост према богословљу и љубав према богослужењу, али и према монашком животу и подвигу, определили су даљи животни пут младог богослова, па је стога владика Василије одлучио да га пред крај петог разреда, у марту 2002. године, замонаши по чину мале схиме у фрушкогорском манастиру Великој Ремети. Убрзо потом, на празник Благовести, монах Јустин је рукоположен у чин јерођакона у манастиру Крушедолу. После Богословије, коју завршава као најбољи ученик у генерацији, по препоруци надлежног архијереја уписује Московску духовну академију. Пред полазак у Москву, октобра 2002. године, у манастиру Великој Ремети је рукоположен у чин јеромонаха.
У току студија развија посебну љубав и знање из области Литургике, па је током четврте године студија постављен за наставника богослужбене праксе у Покровском храму Академије, кроз коју је учио новорукоположене свештенике-студенте Типику и правилном савршавању иначе веома захтевних богослужења Руске Православне Цркве. Године 2006. завршава Духовну академију одбранивши дипломски рад на тему „Исихазам у српском монаштву у 13. и 14. веку“. У току студија, као најбољем иностраном студенту, додељена му је посебна стипендија из Фонда Патријарха московског и све Русије Алексеја Првог.
По повратку из Москве, 2006. године, причислен је братству запустелог манастира Старог Хопова на Фрушкој гори. Упркос тешкоћама, младости и неискуству успева заједно са братијом да обнови ту светињу, која је од Другог светског рата па до њиховог доласка била напуштена како у материјалном тако и у духовном смислу.
Са благословом Епископа сремског Василија и Светог Архијерејског Синода 2008. године је упућен на постдипломске студије на Богословском факултету у Атини, где је боравио до 2013. године, када по благослову Епископа западноевропског Луке и указаној потреби прелази у Париз. Служио је као парох у Лиону и Дижону, као и у парохији Светог Саве у Паризу. На Богојављење 2015. године одликован је чином протосинђела, а 30. октобра 2016. године је рукопроизведен у чин архимандрита.
Активно преводи текстове литургијске садржине са руског и грчког језика, од којих је неке обајвио у часописима Истина, Видослов и Српски Сион. Написао је Службу Светом преподобномученику Рафаилу Шишатовачком. Говори руски, грчки и француски језик.
На редовном пролећном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве одржаном у Београду од 24. априла до 29. маја 2021. године изабран је за викарног Епископа хвостанског. На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве одржаном у Сремским Карловцима и Београду од 15. до 21. маја 2022. године изабран је за Епископа западноевропског.
