„Ako naučimo čoveka da se moli, da nađe svoje duhovno srce, njemu ateizam neće moći ništa“, prezviter dr Oliver Subotić.
Novi ciklus tribina „Pravoslavlje i mladi“ nastavljen je predavanjem prezvitera dr Olivera Subotića, paroha beogradskog Hrama Svetog Aleksandra Nevskog, urednika časopisa „Pravoslavni misionar“, doktora socioloških nauka, sveštenika sa bogatim predavačkim i pastirskim iskustvom, na temu „Gospode, šta je čovek…“ (ps. 144) u svečanoj sali Višeg javnog tužilaštva u Valjevu u četvrtak 28. septembra 2023. godine. Praveći paralelu između nauke i pravoslavnog hrišćanstva, njihovog odnosa prema čoveku, otac Oliver insistira na tome da nauka treba da se kreće u svojim metodološkim okvirima, pritom, ne odbacujući je i uvažavajući njena dostignuća, jer njen domen je stvoreni svet, dok se bogoslovlje bavi nestvorenim. Pored brojnih sugrađana od koji su neki kolege, prijatelji, poznanici i poštovaoci oca Olivera, predavanju je prisustvovao i Njegovo Preosveštenstvo Episkop valjevski g. Isihije, dok je Anastasija Đurđević upotpunila umetnički program, otpevavši dve kosovske pesme.
Najavljujući predavača, jerej Dejan Tripković, urednik tribina, podsetio je da je prošlo sedam godina od poslednjeg gostovanja oca Olivera i sudeći po reakcijama prisutnih, želja im je da otac Oliver češće dolazi. Trudeći se da opravda poverenje publike, on je na početku istakao da je pitanje čovekovog identiteta (ko je čovek) često postavljano kroz istoriju, da je nauka, u zavisnosti o kojoj se disciplini radi, nudila različite odgovore, uglavnom sa fenomenološkog, ali ne i ontološkog gledišta. „Svaka nauka je dala doprinos tome šta je čovek, ali to ne iscrpljuje ono što pravoslavno hrišćanstvo daje. Pravoslavlje proširuje taj vidik u celosti, objašnjava da čovek nije samo psihofizičko, već i bogoliko biće“, rekao je otac Oliver, podsećajući da je čovek, za razliku od ostalog živog sveta, stvoren po ikoni i podobiju Božjem, jer čovek je biće koje u svojoj tvoračkoj realnosti ide i van nje.
U nastavku svog izlaganja, predavač je pažnju posvetio razumu, umu i srcu, praveći jasnu razliku između prva dva. Razum je ona sila duše povezana sa funkcijom mozga, dok je um oko duše kojom čovek sozercava Boga. Srce po pravoslavnom shvatanju jeste unutar fizičkog srca, kao organ u organu, ono što zapravo čovek jeste. „Naš zadatak jeste da očistimo naše srce od strasti, da vratimo molitvu u um, jer čovek je dat i zadat… Ako naučimo čoveka da se moli, da nađe svoje duhovno srce, njemu ateizam neće moći ništa. Čovek koji je stekao taj dodir molitve sa Bogom, za njega prepreka nema“, podvukao je besednik, zaključujući svoje slovo pozivom blaženopočivšeg Patrijarha Pavla da budemo ljudi.
Izlaganje oca Olivera podstaklo je prisutne, kao i valjevskog arhijereja, da mu postave više različitih pitanja. Bilo je reči i o njegovoj najnovijoj knjizi „O kamenu odbačenom…“, koja je štampana u trećem izdanju, a pre dolaska u Tužilaštvo, otac Oliver je bio u Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike, gde je razgovarao sa tamošnjim štićenicima.
Marina Marić
Izvor: Eparhija valjevska
