Воштаница вјечној младости са пећке Бистрице
Са Радмилом Шуговић разговарали смо о злочину у “Панди“
На данашњи дан, прије двадесет четири године, тог кобног 14. децембра 1998. године у кафићу „Панда”, у Пећи погођено је само срце града Пећи и његових српских становника, када су убијени ученици: Иван Обрадовић (14), Вукота Гвозденовић (16), Светислав Ристић (17), Зоран Станојевић (17), Драган Трифовић (17) и студент Иван Радевић (24) ), док је Владо Лончаревић (18) тешко рањен, а Мирсад Шабовић (34) и Никола Рајовић (18) лакше.
Маскирани терористи су хладно и прецизно поубијали младиће у средњошколском кафићу, а затим, готово без трагова, нестали.
О страдању дјечака, догађајима након овог злочина који је означио почетак најгорег периода у историји Пећи и завршио се једним од најбруталнијих етничких чишћења модерног доба, разговарали смо, прије четири године на овај дан, са Пећанком сестром Радмилом Шуговић дугогодишњом предсједницом Кола српских сестара у Пећи.
Злочин у „Панди“ је покренуо лавину. Рушењем гробова Албанци су показали да Србима овдје нема живота и повратка. Радмила говори и о одласку Срба из Пећи, којим је нестао је и један посебан менталитет Пећанаца.
Радмилу смо питали и гдје су данас уништене породице пострадалих, ко о њима брине и шта је држава урадила да им олакша живот?
Стравични злочин из 1998. ни до данас није ријешен. Истрага тужилаштва званично још увек траје, те зато породице убијених не губе наду да ће се случај расвијетлити. Као могући починиоци овог стравичног злочина помињани су готово сви, међутим, до дана данашњег одговорни нису пронађени.
Тужилаштво за организовани криминал преузело је случај убиства шесторице младића у кафићу „Панда” 2015. године. Од тада је саслушано око 40 сведока, а изведени су и поједини докази.
Међутим, званичних информација о починиоцу и налогодавцу у овом случају још увек нема.
Ово је наша воштаница Ивану, Вукоти, Светиславу, Зорану, Драгану и још једном Ивану, шесторици дјечака, тој јединој српској младости која вјечно остаје у распетој Пећи…да нас подсјећа…да нас опомиње…
Вјечан им спомен!
