Народна библиотека ”Радосав Љумовић” организује Вече поезије Милице Бакрач, које ће се одржати у сриједу 15. маја у сали Марко Миљанов са почетком у 19 часова.
О богатом књижевном опусу ауторке говориће професор Драган Копривица. Стихове ће говорити глумац Славиша Чуровић, а програм ће водити Владимир Караџић.
Догађај је слушаоцима радија ”Светигора” најавио књижевни критичар Милорад Дурутовић, који је између осталог казао да је Милица Бакрач аутор који вишеструко заслужује пажњу, како Народне библиотеке ”Радосав Љумовић”, тако и осталих библиотека.
”Осим тога што је она један од најцјењенијих српских гласова не само у Црној Гори већ уопште међу српским народом, њена улога је важна и по томе што је она била приређивач значајни књига. Уредник је препознатљиве, веома успјешне трибине ”Свободијада”, којом она руководи у оквиру Јавне установе ”Захумље”. Такође је обављала више важних функција у оквиру Удружења књижевника Црне Горе. Мислим да је ту била једно вријеме и уредник трибине, као и уредник часописа ”Стварање”. Такође је и члан Удружења књижевника Србије. Њена књижевна дјелатност је доста широка и она увијек има те предзнаке борбе, како сте и сами истакли, за очување неких важнијих одлика националне културе. Данас већ ми можемо говорити о једном пјесничком подухвату који истина одликује конвенционална поезија, метрички обрасци, версификација. Доминантна је класична форма сонета али ту поезију одликује један специфичан модернистички немир, који је доминантно артикулисан као брига или стрепња, али у правом смислу ријечи борба за очување српског језика, културе, писма и духовности. Тај опус започиње, ако се не варам,1996. године пјесничком књигом ”Нека ме птице ти се кришом буде”. Од тог времена низале су се све прослављене пјесничке књиге: ”Жиг”, ”Сонети”, ”Писма”, ”Од злата јабука”, посебно славна књига која имала више издања ”Азбучник”, затим збирка ”Жена сонети”, ”Арсеније Чарнојевић по други пут међу Србима”, ”Вуковање”, ”Маштаније”, ”Господе није нам хладно” и неке друге књиге. Стизале су паралелно како се та каријера развијала и престижне награде, почевши од прве Ратковићеве награде, мислим таман 1996. године или негдје тих година, потом Повеља Свети Сава, награда Марко Миљанов Удружења књижевника Црне Горе, награда Душко Трифуновић, награда Растко Петровић, Печат Кнеза Лазара, награда Милица Стојадиновић Српкиња, мислим прије неку годину. Ту је такође и награда Матице Српске у Црној Гори. Ту сам имао част да предсједавам тим жиријем и баш смо наградили збирку пјесама ”Маштаније”, која је намењена дјеци као једна врло храбра и успјешна адаптација ”Горског вијенца”. Све у свему поезија Милице Бакрач није само ”умјетност високог домета”, како је својевремено констатовао пјесник Горан Костић, већ је поетска молитва за све српске ране незарасле, од немањићких до нових, наших времена, како то Костић каже. Дакле читав тај опуст јесте својеврсна космологија српског искуства, српске историје и њених успињања ка космичким просторима. Милица Бакрач успјешно је успјела да интегрише важне токове нашег историјског одрастања или кретања, од средњовјековља и те наше српско-византијске епохе, преко наше епске и усмене културе. Она је са ријетким успјехом успјела да преведе слике епске културе у лирске оквире, у сонете и у том смислу она је заиста јединствена појава у савременој српској поезији. Дакле, имамо аутора који је провјерен, који је наградама потврђен као стваралац, и стварно омиљени популаран пјесник, тако да имамо небројено разлога да сви који су у прилици сјутра вече да испратимо то ауторско вече или омаж нашој цијењеној пјесникињи”, казао је Дурутовић.
