Tokom prva četiri dana Velikog i Časnog posta na povečerju čita se veliki pokajni kanon Svetog Andreja Kritskog. Sveti Andrej, episkop Kritski, beše rođen nem i do sedme godine nije govorio. Kada su ga roditelji odneli u hram i tamo pričestili on je progovorio. U četrnaestoj godini otišao je u manastir Svetog Save Osvećenog i pokazao se izvrsnim monahom. Učestvovao je na šestom Vaseljenskom saboru. Napisao je dosta poučnih knjiga, pesama, kanona.. od kojih mu je ovaj koji čitamo u vreme Velikog posta daleko najpoznatiji. Njegov biograf kaže: „Gledajući mu lice, slušajući medotočne reči, svak se naslađivaše i poravljaše”. U ovom kanonu sve su pesme pokajnog karaktera sa rečima koje upućuju na put pokajanja i spasenja.
Evo samo nekih za primer: „Od kuda ću početi sa oplakivanjem dela moga grešnog života, šta li ću uzeti kao početak sadašnjem ridanju, Hriste? No ti kao milostiv daruj mi oproštaj grehova. Pohitaj žalosna dušo, zajedno sa telom tvojim, ispovedi se Tvorcu svih, okani se dosadašnjeg bezumlja i prinesi Bogu suze pokajanja. Iz raja Adam beše proteran, jer ne održa Tvoju jedinu zapovest Gospode. I ja stradam što uvek odbacujem spasonosne reči”. Posle svakog tropara peva se „Pomiluj me Bože, pomliuj me”
PONEDELJAK
Pesma prva
Irmos, glas 6 – Pomoćnik i zaštitnik u spasenju beše mi Bog moj, koga ću proslaviti; Bog oca moga koga ću uznositi, jer se slavno proslavi.
Pomiluj me, Bože, pomiluj me (ovaj pripev peva se ispred svakog tropara pred kojim nema drugog pripeva i metaniše se).
Otkuda ću početi sa oplakivanjem dela moga grešnog života, što li ću uzeti kao početak sadašnjem ridanju, Hriste? No ti kao milostiv daruj mi oproštaj grehova.
Pohitaj, žalosna dušo, zajedno sa telom tvojim, ispovedi se Tvorcu svih, okani se dosadašnjeg bezumlja i prinesi Bogu suze pokajanja.
Podržavajući prestup prvo- stvorenog Adama, sagledah sebe odbačenu od Boga i večnoga carstva i sladosti zbog mojih grehova.
Teško meni, nesrećna dušo, što si se ugledala na Evu; videla si zlo i teško se izranjavala, dotakla si se drveta i bez straha okusila si zabranjeno jelo.
Mesto telesne Eve, beše mi u mislima Eva, u telu strasna pomisao beše mi slatka, ali uvek pijući gorki napitak.
Iz Edema Adam beše pravedno izgnan, jer ne održa Tvoju jedinu zapovest, Spasitelju. I ja stradam što uvek odbacujem spasonosne reči.
Trojičan – Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu – prevečna Trojice, kojoj se kao jednoj klanjamo, uzmi od mene teško breme grehova i kao milostiva daj mi suze smirenja.
Bogorodičan – Sada i svagda i u sve vekove. Amin – Bogorodice, nado i zaštitnice onih koji ti pevaju, uzmi od mene teško breme grehova i kao čista Vladičica primi mene koji se kajem.
Pesma druga
Irmos glas 6 – Čuj me nebo, ja vapijem i pevam Hristu, koji je primijo telo od Djeve.
Pomiluj me, Bože, pomiluj me.
Čuj me nebo, ja vapijem; počuj zemljo mene pokajnika koji pevam Bogu.
Pogledaj me Bože, Spasi- telju moj, Tvojim milostivim okom i primi moju toplu ispovest.
Sagreših više od svih ljudi, Tebi sagreših; no kao Bog smiluj se, Spasitelju, na Tvoje stvorenje.
Primivši rugobu mojih strasti, lakomim stremljenjima uništih lepotu uma.
Milosrdni Gospode, bura zla me okružuje; zato i meni kao Petru pruži ruku.
Uprljah haljinu moga tela i ukaljah, Spasitelju, svoju sliku i priliku.
Zamračih duševnu lepotu slastima strasti, i sav um u prah pretvorih.
Poderah sada moju prljavu haljinu koju mi izatka Živo- todavac u početku, i zbog toga ležim nag.
Obukoh se u poderanu haljinu koju mi izatka zmija svojim savetom, i evo, stidim se. I ja prolivam suze grešnice; očisti me, Spasitelju, milosrđem Tvojim.
Pogledah na lepotu drveta i umom se prevarih, zato ležim nag i stid me je.
Na leđima mojim delahu svi začetnici strasti, prenoseći na mene njihova bezakonja.
Troičan – Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu -Tebe jednoga u tri lica, Boga svih, pevam Oca i Sina i Svetoga Duha.
Bogorodičan – i sada i svagda i u sve vekove. Amin – Presveta Bogorodice Djevo, jedina sveslavna, prilježno moli da se spasemo.
Pesma treća
Irmos, glas 6 – Na čvrstom kamenu Tvojih zapovesti utvrdi, Hriste, moj razum.
Pomiluj me, Bože, pomiluj me.
Nekada se izli od Gospoda oganj i spali sodomsku zemlju.
Na gori se spasavaj, dušo, kao što Lot pobeže u Sigor.
Beži od požara, o dušo, beži od Sodomske vatre, beži od pogubnog božanskog plamena.
Sagreših Tebi, sagreših više od svih, no nemoj me prezreti, Spasitelju.
Ti si dobri pastir, potraži mene jagnje, i nemoj me zabludelog prezreti.
Ti si, slatki Isuse, tvorac moj, i Tobom ću se opravdati.
Ispovedam ti se, Spasitelju, zgreših, zgreših Ti, i kao milostiv olakšaj mi i oprosti.
Trojičan – Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu – O Bože, Trojice jedinice, spasi nas od prevare, iskušenja i napasti.
Bogorodičan – Sada i svagda i u sve vekove. Amin – raduj se utrobo koja si primila Boga u sebe, raduj se prestole Gospodnji, raduj se Mati našega života.
Pesma četvrta
Irmos, glas 6 – Kada ču prorok za tvoj dolazak, Gospode, kako ćeš se od Djeve roditi i javiti se ljudima, uplaši se i reče: čuh glas tvoj i predadoh se. Slava tvojoj sili, Gospode. Pomiluj me, Bože, pomiluj me.
Nemoj prezreti dela tvoja, pravedni Gospode, niti ostaviti stvorenje Tvoje, iako ja jedini sagreših kao čovek više od svakog čoveka; a ti si čovekoljubac, koji kao Gospod svih imaš vlast opraštati grehe.
Približava se, dušo kraj, približava se, a ti ne radiš niti se pripremaš; vreme se skraćuje. Ustani, sudija je blizu pred vratima; vreme života teče kao san i kao cvet, pa zašto se uzalud uznemiravamo.
Preni se, o dušo moja, razmišljaj o delima tvojim koja si učinila, i iznosi ova pred lice tvoje i pusti kaplju suza tvojih, pa reci sa smelošću tvoja dela i pomisli Hristu, i opravdaj se.
Ne beše u životu trenutaka bez greha, nema ni dela ni zlobe koje ja, Spasitelju, ne učinih i ne sagreših umom i rečima, i željom, i neradom, i mislima i delima, kao niko nikada.
Zbog dela ja jadan bih osuđen i ukoren od svoje savesti, od koje u svetu ništa nije sakriveno. Sudijo, izbavitelju moj, koji sve znaš, poštedi i izbavi i spasi slugu tvog.
Lestvica koju nekada vide veliki među patrijarsima,putokaz je delotvornog uspona i razumnog uznošenja; ako hoćeš, dušo moja, da delima i razumom i prosuđivanjem poživiš, osvesti se.
Žegu dnevnu pretrpe patrijarh zbog oskudice, i noću stud podnese, čineći svakog dana napore: čuvajući stado, trudeći se i radeći samo da dve žene združi.
Shvati moje dve žene, gledajući bogatstvo i razum; kod Lije bogatstvo – mnogo dece, kod Rahlje razum – mnogo truda. Dakle osim dela neće te, dušo, spasti ni bogatstvo ni prijateljstvo.
Trojičan – Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu – Tebe, jednog trojčanog Boga, nerazdeljnog prirodom, neslivenog licima, slavim kao jednog cara na prestolu i uznosim ti veliku pesmu, trostruko na nebesima pevanu.
Bogorodičan – Sada i svagda i u sve vekove. Amin – I rađaš i devuješ i u oba slučaja prirodom ostaješ devojka. Onaj koji se rodio (od tebe) obnavlja, zakon prirode, a utroba rađa i ostaje kao da nije rodila. Bog gde hoće pobeđuje prirodni poredak jer čini sve što hoće.
Pesma peta
Irmos, glas 6 – Čovekoljupče, mene koji ranim posle nođi i molim Te, prosveti i uputi na zapovesti Tvoje i nauči me, Spasitelju, da izvršavam volju tvoju.
Pomiluj me, Bože, pomiluj me.
Neprestano provodim svoj život u noći, noći greha, jer je u meni tama i duboka magla; Spasitelju, učini me sinom dana.
Podražavajući Ruvima, ja jadan učini bezakoni i zakono- prestupni savet protiv Boga višnjega, oskrnavih postelju moju, kao on očevu.
Ispovedam se tebi, Hriste care; sagreših, sagreših kao ranije braća Josifova, koja su prodala plod čistote i nevinosti. Od srodnika pravedna duša si svezana i prodana u ropstvo u liku Gospodnjem; a ti, dušo, sva si se prodala svojim zlim delima.
Pravednog i umnog Josifa podražavaj, jadna i neiskusna dušo, i nemoj se okaljati nerazumnim stremljeima, čineći bezakonja.
Ako i u jami požive nekada Josif, ali to beše slika pogrebna i vaskrsenje tvoga, Vladiko Gospode; a šta ću ja tako nešto tebi prineti.
Trojičan – Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu – Slavim Tebe, Trojice, jednoga Boga: svet si, svet si, svet si Oče, Sine i Duše, jedinice po suštini, kojoj se svagda klanjamo.
Bogorodičan – i sada i svagda i u sve vekove. Amin -U Tebi, vječna Mati Djevo, obuče se u moju prirodu Bog, koji je stvorio vekove i u sebi sjedinio čovečansku prirodu.
Pesma šesta
Irmos, glas 6 – Svim srcem svojim zavapih iz podzemnog pakla milostivom Bogu, i iz pogibli izvede život moj.
Pomiluj me, Bože, pomiluj me.
Sa dubokim uzdahom iskreno ti prinosim, Spasitelju, suze mojih očiju i iz srca vapijem: Bože, zgreših ti, očisti me.
Udaljila si se, dušo, od Gospoda tvoga kao Datan i Aviron; no osvesti se i zavapi iz preispodnjeg ada, da te pogubna zemlja ne pokrije.
Razbesnela si se, dušo, kao junica i time postala slična Jefremu; zato kao srna sačuvaj od zamke život, osnaživši razum molitvom i opreznošću.
Neka nas, dušo, Mojsijeva ruka uveri kako Bog može gubavo telo ubeliti i očistiti; zato ne očajavaj pred samim sobom ako si i gubava.
Trojičan – Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu – Istinita sam nerazdelna Trojica, razdeljena licima i jedinica sam prirodom sjedinjenja, govori Otac i Sin i Božanski Duh.
Bogorodičan – i sada i svagda i u sve vekove. Amin – Tvoja utroba rodi nam Boga sličan nama; Njega kao Tvorca svih moli Bogorodice da se Tvojim molitvama opravdamo.
Kondak, glas 6 – Dušo moja, dušo moja, ustani, što spavaš; kraj se približava i ti ćeš se uznemiriti; preni se, dakle, da te poštedi Hristos Bog koji je svuda i sve ispunjava.
Pesma sedma
Irmos, glas 6 – Sagreši- smo, činismo bezakonje i nepravdu pred Tobom, jer niti držismo niti činismo kako si nam zapovedio, Bože otaca naših; ali nemoj nas zauvek ostaviti.
Pomiluj me, Bože, pomiluj me.
Sagreših, činih bezakonje i odbacih tvoje zapovesti, jer se u gresima rodih i udarcima zadadoh rane sebi; no kao milostiv pomiluj me, Bože otaca naših.
Tebi, sudiji mome, ispo- vedih tajne srca moga; pogledaj na moju smernost, pogledaj na muku moju, priteci mi sada u pomoć na sudu mome, i kao milostiv pomiluj me, Bože otaca naših.
Kada Saul nekada izgubi magarca očevog, iznenada primi vest o carstvu. Zato pazi, dušo, i ne zaboravljaj sebe i ne poželi životinjske strasti mesto carstva Hristova.
David bogootac sagreši dvostruko jer strelom preljube beše ustreljen i kopljem zarobljen, što beše kazna za ubistvo; pa i ti, dušo moja sama boluješ od najtežih dela samovoljnih strasti.
David nekada, pak, združi bezakonje bezakonju, a ubistvu preljubu dodade, ali učini dvostruko pokajanje. A ti, sama dušo, koliko si učinila teška zla dela, nisi se pokajala pred Bogom.
Napisavši na ikoni pesmu kojom izobličuje svoja dela koja je učinio, David se preobrazi i zaklikta: pomiluj me i sam me očisti, jer Tebi, jednom Bogu više od svih sagreših.
Trojičan – Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu – Istinita nerazdeljna Trojce, jednosušna i jedno biće, svetlosti i svetlost i sveti, tri u jednom svetom opeva se Bog Trojica; no, dušo, opevaj, proslavi Boga koji je život svih.
Bogorodičan – i sada i svagda i u sve vekove. Amin – Pevamo, Ti, slavimo Te, klanjamo Ti se Bogomati, jer si rodila jednoga od nerazdeljive Trojice, Hrista Boga i nama na zemlji otvorila si nebesa.
Pesma osma
Irmos, glas 6 – Onome koga slave nebeske vojske i pred kim drhte Heruvimi i Serafimi, neka pevaju i neka ga slave sva stvorenja, sve što diše, i uznosi ga u sve vekove.
Pomiluj me, Bože, pomiluj me.
Pomiluj, Spasitelju, mene koji sam zgrešio, pokreni um moj na pokajanje, primi mene kji se kajem i smiluj se na mene koji vapijem: zgreših Ti, spasi me; učinih bezakonje, pomiluj me.
Kolima dobrodatelji prorok Ilija se uzneo na nebo i leteo je visoko iznad zemlje; zato i ti, dušo moja, pomišljaj na ulazak na nebo.
Jordanov tok sa obe strane zaustavi Jelisej Ilijinim plaštom; a ti, o dušo moja, zbog neuzdržanja nisi okusila od ove blagodati.
Somanitida negda ugosti pravednika sa dobrim raspolo- ženjem srca; a ti, o dušo, nisi uvela u dom ni starca, ni putnika, zato ćeš biti izbačena iz nebeskog dvora, i ridaćeš.
Podržavala si uvek nečisti razum Gijezija, čije se srebroljublje pokaza u starosti; beži, jadna dušo, od paklenog ognja, odstupajući od tvojih zala.
Trojčani – Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu – bespočetii Oče, sa njim bespočetni Sine, dobri i istiniti utešitelju Duše, roditelju Reči Božije, Reči bespočetnog Oca, živi i tvorački Duše, jedinice Trojce, pomiluj me.
Bogorodičan – i sada i svagda i u sve vekove. Amin – Kao od purpurne materije izatka se telo u utrobi Tvojoj, prečista, duhovna skerletna Emanuilova; zato Tebe, istinitu Bogorodicu, poštujemo.
Pesma deveta
Irmos, glas 6 -Nedostižno je bezsemeno začeće Sina, svetog ploda Matere Djeve, jer Božije roćenje menja zakon prirode; zato je kao bogonevesnu Majku svi slavimo.
Pomiluj me, Bože, pomiluj me.
Um se izranjavi, telo se obolesti, duh onemogući, govor iznemože, život se umrtvi, kraj je na vratima; šta ćeš učiniti, moja jadn dušo, kad dođe sudija da ispituje tvoja jadna dela.
Pokazah ti, dušo, Mojsijevo stvaranje sveta i od njega sve zavetno pisanje, javljajuđi ti šta je pravedno. Ali ti si, o dušo, podražavala drugo a ne prvo, zato si Bogu zgrešila.
Zakon iznemože, jevanđelje se zanemari, a celo Sveto pismo beše ti suvišno; proroci onemoćaše i svaka pravedna reč; rane tvoje, o dušo, umnožiše se, jer nemaš lekara da te izleči.
Upućujem te dušo na vest novoga pisma, koje će te povesti smernosti; dakle pravedne podražavaj a od grešnika se sklanjaj i umilostivi Hrista molitvom, postom, čistotom i pobožnošpću.
Hristos je postao čovek i prizvao na pokajanje razbojnike i grešnike; dušo, pokaj se i otvoriće ti se dveri carstva Božijeg, koje pokajani fariseji i carenici i preljubnici preotimaju.
Pokazujući primer svoga snishođenja, Hristos postade čovek, i telom mi se pridruži i sva htenja ljudske prirode izvrši, osim greha, za ugled tebi, o dušo. Hristos spase mudrace, dozva pastire, mnogu decu pokaza mučenicima, starce i stare udovice proslavi, kojima nisi sledila, dušo, ni delima ni životom, zato teško tebi kad ti se bude sudilo.
Postivši četrdeset dana u pustinji, Gospod na kraju ogladne, pokazujući ono što je čovečansko. Dušo, nemoj se olenjiti, nego ako ti se pridruži neprijatelj (đavo) molitvom i postom odbaci ga od nogu tvojih.
Trojičan – Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu – Oca proslavljamo, Sina uznosimo, Božanskom Duhu istinskom se poklanjamo – Trojci nerazdeljnoj, jedinici po prirodi, kao Svetlosti i svetlostima i Životu i životima, Životvorcu i Prosvetitelju svih krajeva sveta.
Bogorodičan – I sada i svagda i u sve vekove. Amin – Prečista Bogomati, čuvajući Tvoj grad, on Tobom verno caruje i Tobom se utvrđuje i Tobom pobeđuje svako iskušenje, i zarobljene neprijatelje drži u poslušnosti.
Prepodobni Oče Andreja moli Boga za nas. – Časni i najblaženiji Oče Andreja, kritski pastiru, nemoj prestati da se moliš za one koji te slave da bi smo se mi, koji istinski poštujemo tvoju uspomenu, izbavili gnjeva, patnji, propasti i bezbrojnih sagrešenja.
Irmos, glas 6 -Nedostižno je bezsemeno začeće Sina, svetog ploda Matere Djeve, jer Božije roćenje menja zakon prirode; zato je kao bogonevesnu Majku svi slavimo.
Pomiluj me, Bože, pomiluj me.
Izvor: SPC
