Patrijarh Porfirije: Smisao našeg postojanja možemo pronaći samo u hramu Božijem
U Osamnaestu nedelju po Duhovima, kada molitveno proslavljamo Svetog Sergija Radonješkog, 8. oktobra 2023. godine, Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije načalstvovao je na svetoj arhijerejskoj Liturgiji u hramu Sabora Svetog Jovana Krstitelja u naselju Makiške terase.
Na početku svete Liturgije, Patrijarh Porfirije je uz sasluženje sveštenstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke izvršio čin velikog osvećenja hrama, u molitvenom prisustvu mnogobrojnog vernog naroda.
Na svetoj Liturgiji, Patrijarh Porfirije rukoproizveo je u čin čteca Đorđa Vilenicu.
U besedi, Njegova Svetost je rekao da nema veće radosti za jednu zajednicu, za jedan grad, za jedno selo, za jedan deo grada, za neko naselje, od radosti kada se osvećuje mesto, kada se osvećuje hram u kojem će se služiti sveta Liturgija praznicima i nedeljom, u kojem će se Bogu moliti sveštenik sa svojim narodom svakodnevno. Nema veće radosti, a nema ni većeg blagoslova od toga. Čovek, to jest mi, svako od nas, ima telo, jeste materijalno biće, ima svoje spoljašnje materijalne potrebe, a dobio je od Boga i sposobnosti, da upotrebljavajući te svoje sposobnosti može da odgovori svojim potrebama da stvara, da gradi, da stiče, da ima gde da smesti svoju glavu i glave svojih porodica, da ima šta da stavi na trpezu, da može da se brine o svome telesnom zdravlju. I svi znamo da imamo te potrebe, i svi znamo da imamo tu dimenziju svoga života i svoga postojanja. I to je Bogom stvoreno i dato, to je blagosloveno. Mi hrišćani nismo ljudi koji preziru spoljašnje, telesno, materijalno, jer znamo da je naše telo, kao i čitava tvorevina dar Božiji, ali isto tako znamo, da sve ono što stvara i sve naše spoljašnje potrebe i što gradimo, izgrađujemo, sve to može biti blagosloveno samo na duhovnom korenu, na duhovnim vrednostima, na Jevanđelju Hristovom, na zapovestima Božijim, onda kada je obasjano blagodaću Božijom, jer pored te telesne strane našeg postojanja imamo i unutarnju i duhovnu stranu postojanja.
Znamo da ponekad može biti da smo spolja sve uredili, da imamo dovoljno imetka, da imamo čak i divnu porodicu i saglasje, slogu unutar porodice i da smo zdravi, a da u nekim trenucima i nezavisno od toga kod nekih ljudi se pojavljuje duboka praznina, duboki nemir. Dakle, mi imamo i svoje unutarnje, duhovne potrebe, imamo svoje duhovno biće. Kao što postoje spoljašnje potrebe, postoje i unutrašnje, duhovne potrebe, a te duhovne potrebe nisu tek psihologije, nisu stvar našeg raspoloženja, nego se tiču smisla našeg postojanja, koji je razlog i koji je krajnji cilj našeg postojanja i svega onoga što je spoljašnje, a na to pitanje, na tu temu odgovor možemo dobiti samo u hramu Božijem. Kada se utemeljimo, ukorenimo u hramu Božijem, u svojoj pravoslavnoj veri, u svojoj pravoslavnoj duhovnosti, molitvom i duhovnim podvigom, onda će i sve ono što je spolja, ako je harmonično, dobiti svoj dubinski, viši, uzvišeni smisao i cilj. Ako nije baš onako kao što smo želeli, i to će dobiti neki svoj značaj. Prepoznaćemo i u dobru i zlu prisustvo prsta Božijeg, blagodati Njegove, znaćemo da je Bog ljubav i da nas On rukovodi kao majka svoje dete ljubavlju, na najbolji mogući način, onako kako je najbolje za nas, baš onako kako čine majka i otac za svoju decu, naglasio je Patrijarh srpski.
Izvor: TV Hram
