Veliko savremeno čudo Svete velikomučenice Marine, čiji spomen naša Crkva danas slavi
Isceljenje dečaka Andreja Vasiliu sa Kipra
U Grčkoj su dobro poznati sa televizijskih programa, jer su tražili donatora za njihovog dečaka Andreja, koji je patio od leukemije. Donator je zaista pronađen i roditelji su počeli pripreme za svoje putovanje u Hjuston, Teksas SAD, gde je transplantacija koštane srži trebalo da bude izvršena. U međuvremenu, oni su se molili Gospodu Isusu Hristu da spase njihovog dečaka.
Pre nego što su otputovali u SAD, roditelji su čuli za čuda Svete Marine i pozvali su telefonom manastir Svete Marine, koji se nalazi na ostrvu Andros u Grčkoj, tražeći Njen blagoslov. Nastojatelj manastira, arhimandrit o. Kiprijan, obećao im je da će se moliti Svetoj Marini. On je takođe poželeo roditeljima da Sveta Marina bude sa Andrejem u operacionoj sali, da mu pomogne. Sa blagoslovom Starca Kiprijana i jakom verom da će Sveta Marina zaista pomoći, porodica Vassiliu se zaputila u SAD.
Nakon neophodnih testova pre operacije, koje je Andrej morao da prođe, bio je odveden u operacionu salu. Na kratko vreme, pre početka same operacije, hirurga, koji će operisati Andreja, došla je da poseti neka „žena“. Ona se predstavila kao Andrejev doktor i zatražila da joj se dozvoli da posmatra operaciju.
Razgovor koji je usledio pokazao je da ta žena zaista jeste doktor. Međutim, hirurg je odgovorio da lekarima „spolja“ nije odobreno da budu prisutni u operacionoj sali i da je takav propis njegove medicinske ekipe „da lekari koji nisu u timu ne budu uključeni u delikatnim operacijama“. Međutim, upornost žene je uverila hirurga da joj dozvoli učestvovanje u operacionoj sali. Ali pre toga, on je zamoli da ostavi svoje koordinate (verovatno, akreditivno pismo) na administracionom stolu. Nepoznata lekarka učini kako je hirurg rekao, a zatim je ušla u operacionu salu sa hirurgom. Tokom rada, dala je nekoliko uputstava u pogledu napretka postupka. Operacija je dobro protekla i na kraju je hirurg zahvalio „ženi lekaru“ i izašao iz operacione sale.
Andrejevi roditelji odmah su došli da se raspitaju o ishodu operacije. Hirurg je odgovorio da je sve dobro prošlo, dodajući da ne može da razume zašto su doveli Andreja ovde, kada on ima tako dobrog doktora. Roditelji su bili veoma iznenađeni i odgovoriše da oni nisu doveli nikakvog doktora sa njima. Hirurg je insistirao; rekao im je da je, izašavši iz operaciona sale, Andrejev „lekar“ tamo ostao malo duže sa ostatkom operativnog tima i zbog toga je verovatno i dalje u blizini. Predložio im je da je potraže. Potraga za njom se pokazala besmislenom, kao da „žene doktora“ nema nigde okolo. Vassiliu par je zaključio da mora da je neki lekar iz Grčke ili Kipra, koji je odlučio da doputuje u SAD, dao svoj doprinos ovoj delikatnoj operaciji. Oni su izrazili želju da saznaju ko je ona, tako da mogu da joj se zahvale. Na hirurgov predlog su otišli u upravu do administrativnog stola da provere njene kordinate.
To je bilo krajnje iznenađenje, kada su pročitatali da se nepoznata žena potpisala sa imenom „Marina iz Androsa“. Suze zahvalnosti i radosti napuniše njihove oči kada se setiše Starčevih reči u manastiru, kada je rekao da bi želeo Andreju da ima Svetu Marinu u operacionoj sali da mu pomogne. Andrejevi roditelji su podelili sa medijima svoju radost, za uspešnu operaciju i Andrejevo oporavljeno zdravlje i čudo koje su primili. Vasiliu porodica se zavetovala da će cela porodica svake godine dolaziti u manastir na praznik Svete Marine. Starac Kiprijan kaže da porodica dolazi svakog leta, putujući iz Limasola na Andros, da se zahvali Svetoj Marini za Andrejevo isceljenje.
