Pod svodovima veličanstvenog hrama Svetog velikomučenika Dimitrija na Novom Beogradu, Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je načalstvovao 19. jula 2026. godine, na praznik Prepodobnog Sisoja Velikog, svetom Liturgijom tokom koje je đakona Aleksandra Lukića rukopoložio u sveštenički čin.
Brojnom blagočestivom narodu sabranom u hramu čija je izgradnja otpočela na Mitrovdan pre tačno tri decenije, a koja se ubrzano i uspešno privodi kraju pod budnim okom Preosvećenog Episkopa topličkog g. Petra, pročitani odeljak iz Jevanđelja po Mateju protumačio je Njegova Svetost Patrijarh g. Porfirije:
– Jevanđelje Hristovo jeste Reč Božja i sam Gospod Hristos je Reč Božja. On propoveda Tajnu Carstva nebeskog, a i sam je Tajna Carstva nebeskog. On uči sve one koji mu dolaze u susret o pravilima i o načinu života koji je legitiman i koji treba da odlikuje one koji su stanovnici Carstva nebeskog. Ali Gospod isto tako vrši i čuda, tj. isceljuje bolesne i od duhovnih i od telesnih bolesti. Dakle, On propoveda, On uči, On isceljuje. Samo ako Gospoda vidimo i gledamo iz svakog od tih aspekata, onda vidimo u Njemu jednu, jedinstvenu, neponovljivu Ličnost Boga Logosa, Spasitelja našeg. Ako bilo koju dimenziju od ovih izdvojimo, onda ćemo ići pogrešnim putem.
– Ovaj jevanđeljski odlomak nam govori da je Gospod Onaj koji uči i propoveda, ali i Onaj koji isceljuje, koji čini čuda koja svakako nisu cilj sama sebi. Vidimo dramatičnu sliku i tragičnu situaciju. Sa jedne strane vidimo dvojicu koji su slepi i traže pomoć, sa druge strane vidimo jednog koji je nem i pri tom besomučan. Dakle, ovde imamo prisutne i unutrašnje duhovne bolesti, besomučan je onaj koji je opsednut demonskim silama, koji je ispunjen besovima, koji je dobrovoljno rob strasti i rob greha, a samim tim i dobrovoljno je počinio sebe demonskim, nečistim silama – naglasio je Patrijarh i poručio:
– Gospod isceljuje i unutarnju duhovnu bolest, ali isceljuje i telesnu bolest. Može biti da neko telesnim očima ne vidi, ali da vidi unutarnjim duhovnim okom, čak da bude prozorljiv. Ispostavlja se u ovoj priči da ovi koji traže pomoć, a telesnim svojim očima ne vide, imaju otvoreno, zdravo i čisto duhovno oko. Kad ih Gospod pita: Da li verujete da mogu da vam pomognem? Neka vam bude po veri vašoj, oni vele: Da, verujem. Znači, imali su veru, jer su njihove duhovne oči bile otvorene. Bili su u prednosti na mnoge i mnoge, na bezbrojne, koji gledaju svojim telesnim očima, a ne vide ništa osim koprenu, osim zavesu, osim onoga što je fasada i onoga što se spolja vidi. Na isti način je iscelio i onoga koji ne čuje. Iscelio ga je, jer je pored svih svojih slabosti, kao i dvojica prethodnih, na kraju smogao snage i rekao: Verujem, Gospode. Možda su i jedan, i drugi, i treći dodali onu čuvenu reč: Pomozi mome neverju.
– Dakle, ako imamo vere kao zrno gorušično i ako nam se sve temelji na veri, onda će svaka prepreka, svaka nevolja, svako iskušenje i svaka bolest biti ljubavlju Božjom, silom i blagodaću njegovom isceljeni – zaključio je Patrijarh srpski g. Porfirije.
Predstojatelju Srpske Pravoslavne Crkve su sasluživali: Preosvećeni vikarni Episkop toplički Petar; protojereji-stavrofori Rajko Nedić, Dušan Andrić i Grigorije Sapsaj; protojereji Srboljub Ubiparipović i Aleksandar Bajić; protonamesnik Bogoljub Ostojić; jereji Vladan Tatalović, Darko Krstić, Srboljub Ostojić i Stefan Vasiljević i novorukopoloženi sveštenik Aleksandar Lukić; arhiđakon Marko Momčilović; đakoni Vasilije Perić, Petar Kozakijević i Marko Simić.
Na kraju toržestvenog bogosluženja, Patrijarh je uputio reči očinske pouke novom posleniku u Vinogradu Gospodnjem, svešteniku Aleksandru Lukiću, sa molitvenom željom da blagodat Božja bude sa njim, da mu pomogne da služi u oltaru Hristovom služeći narodu Božjem, ali i svome spasenju.
Izvor: SPC
