Viii Tрг од ћирилице – 3. дан

VIII трг од ћирилице – 3. дан: Благослов светих краљева Милутина и Стефана Дечанског

Име: 18.08.2021 treci dan Trga od cirilice izvjestaj; Опис: VIII трг од ћирилице – 3. дан Тип: audio/mpeg

Трећи дан манифестације Трг од Ћирилице у порти цркве Вазнесења Господњег на Топлој уприличен је кao спомен на 700 годишњицу од представљења Св. краља Милутина и 690 годишњицу од упокојења Св. краља Стефана Дечанског.

“Богослужитељство је главна карактеристика свих српских лозе Немањића, који су себе називали рабима, слугама Христа Бога, и тако се потписивали, почев од Светог Стефана Првовјенчаног, па све до цара Уроша.” Овим ријечима публика је уведена у вечерашњу тему: живот, љубав према Богу и живот у страху Божијем светих краљева.

О светим Немањићима говорили су: проф. др Славица Васиљевић – Илић, професор средњевјековне српске књижевности Универзитета у Бања Луци,  др Васиљ Јововић, професор цетињске богословије, јеромонах Макарије, игуман манастира Савина и архимандрит Андреј, игуман манастира Црна Река и професор призренске богословије.

Проф. др Славица Васиљевић – Илић, своје предавање базирала је на историјским чињеницама из живота краља Милутина.

“Према једној фресци из Хиландара, краљ Милутин је приказан у истој одјећи као и Андроник Други. На тој фресци, види се заправо која је величина краља Милутина, јер он је раван византијском цару, који по тој средњевјековној слици свијета, представљао Бога на земљи.”

Након излагања уважене гошће, ријеч је припала оцу Макарију, који је као игуман манастира Савина, говорио о везама манастира Савина и Дечана, која је свој врхунац достигла у лику блажене успомене оца Јустина, игумана ова два манастира.

“Отац Јустин, повезао је Високе Дечане и Савину у све векове и до краја свршетка овога света, зато што, покопајући се у Савинској обитељи, пренео је део Дечанског бића у манастир Савину и тиме поставио нови темељ, један нови дух, овде у Боки и тиме повезао Боку са вечним бићем српског народа, а то је Косово и Метохија.”

Отац Макарије је бираним ријечима говорио о оцу Јустину напомињући да је њега самог Савина увијек подсјећала на Дечане, па је због тога изградио и фонтану, која га је подсјећала на шадрван у порти Високи Дечана.

Након излагања оца Макарија, прочитана је пјесма Владике Николаја о Краљу Милутину, а потом је прочитана његова Бањска повеља.

О владавини и ктиторској дјелатности св. Краља Милутина, врло сажето и прецизно говорио је и др Васиљ Јововић.

Он је истакао да је “Стефан Урош други Милутин, из династије Немањића, један је од најмоћнијих српских владара Средњег вијека. Упокоји се 1321. године, и ми управо ове године славимо 700 година од његовог упокојења.”

Проф. Јововић, прецизно је публици приказао границе које је краљ Милутин, сам или уз помоћ савезника током своје владавине дуге 42 године освајао.

Други дио вечери, посвећен је св. Краљу Стефану Дечанском.

На почетку прочитан је одломак из житија Светог краља Стефана, које је записао Григорије Цамблак.

Након тога, благослов Светог Краља присутнима је пренио архимандрит Андреј, садашњи игуман манастира Црна Река, који се 24 године подвизавао поред кивота св. Стефана Дечанског. Отац Андреј, говорио је и о неким новим чудима који је св. Краљ учинио у Дечанској обитељи, нарочитом током неправедних напада на српски народ и монахе 1998. и 2004. године.

“Један стари Албанац, причао је то владики Теодосију: „Ови моји су се сада зарадовали. Отерали смо Србе. А ја им кажем. Немојте се много радовати, свети Краљ је још увек у Дечане. Вратиће се Срби.““

Након ових ријечи утјехе, окрепљења и наде, да ће Косовски божури поново процвјетати, а да ће их заливати сами Срби, публици се представио фолклорни ансамбл “Копаоник” из Лепосавића, под вођством Ђорђа Лакушића. Ансамбла је извео неколико плесова и пјесама из средњевјековне Србије.

И док је ансамбл, праћен овацијама присутних  одлазио са позорнице, публика се полако враћала у садашњост, јер је на тренутак, током ове вечери, цијелим својим бићем, била на двору Немањића. Изврсни предавачи, својим излагањима одвели су публику на двор краљева Милутина и Стефана, а плес, костими и појање ансамбла, учинили су порти цркве светог Спаса, истинским дворцем ових краљева.

Благослов светих краљева, остао је на сваком посјетиоцу ове вечери.

Јовица Вукасовић, вјероучитељ