У Светогеоргијевском домуу Подгорици, свештеник Драган Станишић одржао је синоћ, 13. априла, предавање на тему: “Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим”. Предавање је одржано у оквиру вјеронауке за одрасле “Добротољубље” при Цркви Светог Ђорђа под Горицом.
Догађај Христовог свечаног уласка у Јерусалим – Цвијети – сви јеванђелисти описују слично. Наводе се ријечи народа, дјеце, који усклицима одаваху хвалу Господу: Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев (Јн 12,13). Ове ријечи потичу од псалама Давидових: Благословен који иде у име Господње! Благосиљамо вас из дома Господњег (Пс 118,26). Апостол Лука биљежи да се клицало: Благословен цар који који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висинама! ( Лк 19, 38) По Матеју народ викаше говорећи: Осана Сину Давидову! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини! (Мт 21, 9) Код Луке се каже да они који иђаху пред Исусом и за њим викаху: Осана! Благословен који долази у име Господње! Благословено царство оца нашега Давида који долазиу име Господње. Осана на висини! (Мк 11, 9- 10) Овај славни Христов улазак у град и сами јерусалимски храм услиједио је послије Васкрсења Лазаревог у Витанији. Сами празник Цвијети је у знаку ових похвала и благосиљања Христа који долази у име Господње.
Тропар на Цвијети, који је истоветан са тропаром Лазаревом васкрсењу, гласи: Увјеравајући нас прије Твог Страдања у Опште Васкрсење, из мртвих си подигао Лазара, Христе Боже. Због тога и ми, као дјеца носећи знаке побједе, Теби, побједиоцу смрти кличемо: Осана на висинама, нека је благословен Онај који долази у име Господње.
У Новом завјету Христова проповијед о Царству небеском учестало се помиње управо послије догађаја Лазаревог Васкрсења и Христовог уласка на магарету у Јерусалим. Јеванђелисти тим поводом помињу и изабрана пророштва из Старог завјета којима су предзнаменовани ови знаци Општег Васкрсења. Апостол Марко Христову причу о Царству небеском помиње послије догађаја Цвијети. То је прича о злом виноградару, о двије највеће заповијести, о удовичиној лепти. Матеј наводи причу о свадби царева сина. Лука наводи причу о камену који одбацише зидари, о другом Христовом доласку и близини Царства Божијег. Јеванђелист Јован хронолошки послије Цвијети помиње Тајну вечеру и, даље, Христову првосвештеничку молитву, Јудину издају, Петрово одрицање, Пилатову осуду Исуса, распеће, смрт и погреб, Васкрсење Христово, јављање послије Васкрсења .
