Влада Црне Горе утврдила је данас предлог измјена и допуна Закона о слободи вјероисповијести, саопштио је премијер Здравко Кривокапић.
Премијер је најавио да ће министар правде, људских и мањинских права Владимир Лепосавић сјутра одржати конференцију за новинаре када ће дати потребна објашњења.
“Настојали смо да задовољимо све стране”, казао је предсједник Владе Црне Горе Здравко Кривокапић на прес конференцији.
У предлогу измјена и допуна Закона о слободи вјероисповијести избрисани сви спорни чланови везани за имовину вјерских заједница и дефинисано да нема регистрације за постојеће цркве. Овим измјенама испуњени су сви захтјеви Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија у Црној Гори.
Чланом 19 предложених измјена и допуна избрисани су чланова 61, 62, 63 и 64 Закона.
“Одредбама из наведених чланова је, противно Уставу, потврђеним и објављеним међународним уговорима и законским прописима, прописано да је држава власник вјерских објеката и земљишта закључно са 1. децембром 1918. године. Материја из области државне имовине је регулисана Законом о државној имовини. Одредбом из члана 63 Закона прописана је управна процедура за утврђивање права својине на вјерским објектима и земљишту и то на начин који је противан Мишљењу Венецијанске комисије од 21-22. јуна 2019. године”, пише у образложењу измјена Закона.
Питање утврђивања својинских права регулисано је законским прописима у правном поретку Црне Горе, а нарочито Законом о својинско-правним односима и Законом о парничном поступку.
“Одредбе из чланова 62, 63 и 64 Закона грубо крше уставно начело јединства правног поретка (чл. 145 Устава) које је Уставни суд, у својим одлукама, дефинисао као обавезу ‘усклађености свих правних прописа у Црној Гори’, а што ‘искључује могућност да се законом, којим се уређује једна област, мијењају поједина законска рјешења садржана у системском закону који уређује ту или неку другу област.”
Наводи се да спорне одредбе нису у сагласности са низом Уставом загарантованих права и стандарда, као што су забрана дискриминације, једнакост свих правних субјеката пред законом и једнакост заштите пред судом, начело одвојености цркава и вјерских заједница и њихове међусобне равноправности, слобода мисли, савјести и вјероисповјести…
Подсјећа се да је Скупштина Црне Горе 27. децембра 2019. године, усвојила Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница и том приликом “догодио се преседан у парламентарном животу Црне Горе, будући да су народни посланици, који су се противили усвајању предложеног Закона, ухапшени и физички уклоњени из зграде Скупштине”.
Након тога су, како се додаје, услиједили масовни протести више стотина хиљада грађана који су трајали мјесецима.
“Ријеч о најмасовнијим протестима у историји Црне Горе и првим таквим мирним протестима на Балкану, али и у Европи – упркос чињеници да су бројни грађани-учесници протеста били су привођени и хапшени, неосновано лишавани слободе, драконски кажњавани и физички прогоњени или застрашивани. Избором нове, 42. Владе Црне Горе, створени су услови да се значајно унаприједи стање права и слобода грађана”, пише у образложењу предложених измјена.
Један од првих корака на том путу је, како је оцијењено, усвајање измјена и допуна Закона о слободи вјероисповијести, којим се, у области вјерских права и слобода, успоставља владавина права и усаглашеност Закона са Уставом Црне Горе и прихваћеним међународним конвенцијама.
