U danu koji je u kalendaru svetih Srpske Pravoslavne Crkve posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu u manastiru Lelić prinete su molitve za dušu imenjaka mu i jednog od najistaknutijih bogoslova novog doba – arhimandritu Jovanu Radosavljeviću, od čije se zemaljske končine danas navršilo šest meseci.
https://youtu.be/x3vcAwYKhV4
U manastirskom hramu svetu arhijerejsku Liturgiju i parastos odslužio je Preosvećeni Episkop valjevski g. Isihije, uz sasluživanje igumana Georgija, starešine manastira Lelić, arhijerejskog namesnika prvog valjevskog protonamesnika Darka Đurđevića i igumana Germana, starešine manastir Rača, čiji je sabrat poslednjih godina bio arhimandrit Jovan.
Današnje okupljanje u zadužbini Svetog vladike Nikolaja, uz koga je ratni četrdesetih godina svoj crnorizački put započeo dečak Milisav iz Lelića, potonji arhimandrit Jovan, proslava je monaškog dara služenja u Crkvi Božjoj. Njegovi telesni ostaci počivaju u svetoj lelićkoj pustinji, u zagrljaju duhovnog mu oca Svetog vladike Nikolaja. Taj veliki monah našeg vremena, kako je u njegovu čast besedio vladika Isihije, najprosvetljeniji je monah koga smo upoznali i čije prisustvo i danas osećamo.
-Osećamo njegovu blaženu i gospodstvenu ličnost, kojom nas je sve obasjavao u svom životu. Potpuno nenametljivo, blago i čovekoljubivo. Osećamo i dalje njegovo prisustvo i smelo mu se obraćamo da nas zastupa pred Gospodom slave. Pred Gospodom njegovim, Kome je čitav život posvetio i pred kojim sada, po našoj veri obitava – deo je dirljivog slova episkopa Isihija u čast velikog teologa, molitvenika i stradalnika za veru Hristovu.
Vera kojom se otvaramo za Gospoda označila je život oca Jovana više nego bilo šta drugo. On je, naglasio je vladika Isihije, zaista slušao reč Božju i možemo biti uvereni da nije izašao na sud, nego u život večni. Monasi, koji ispunjavaju obraz tog podviga, prevazilaze smrt u grehu, jer se u najvećoj meri upodobljavaju Gospodu, liku Božjem koji je u svima nama. Osuđuju greh u sebi i čiste se od njega, a time osuđuju i smrt i čiste se od nje. Oni kada umiru, umiru kao pravednici, kojih se sećamo sa pohvalom.
-Svi smo mi poznavali oca Jovana i imali smo lični odnos sa njim. Svi smo mogli da se osvedočimo njegovom monaškom liku, dubokom smirenoumlju koje ga je krasilo, kao i ogromnom poštovanju i ljubavi koje je imao za svakog čoveka i tvar Božju. Bio je uzor svim monasima i svim vernim ljudima, koji su mogli u njemu da imaju učitelja, starca i blagog ispovednika kome mogu da se obrate i otvore svoje srce, u kome mogu da dožive istinsku ljubavnu utehu u Gospodu – zaključio je Vladika Isihije, uzmolivši oca Jovana da se moli za sve nas kako bismo se upodobili Gospodu i proslavljali Ga večnim slavoslovljem u Carstvu nebeskom.
Molitva za dušu arhimandrita Jovana prineta je i kraj njegovog spomenika na manastirskom groblju, gde počiva u neposrednoj blizini prvog igumana lelićke svetinje arhimandrita Avakuma, takođe velikog duhovnika naše Crkve savremenog doba. U ime bratstva manastira, iguman Georgije darivao je panagijom vladiku Isihija, za uspomenu na današnji dan i njegovo prvo služenje u zadužbini Svetog Vladike Nikolaja, duhovnog gorostasa kraj kog je stasao otac Jovan, a čiji pastirski lik do danas nadahnjuje mnogi koji su na služenje Bogu i svom narodu prizvani.
Izvor: Eparhija valjevska
