Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије, служио је данас на празник Рођења Светог Јована Крститеља – Ивањдан, 7. јула 2025. године, у манастиру Црнча код Бијелог Поља, Свету архијерејску литургију поводом храмовне славе ове древне светиње, у којој се 1266. године упокојио Свети Арсеније Сремац, други архиепископ српски – насљедник Светог Саве.
Бесједећи по прочитаном јеванђелском зачалу Епископ диоклијски г. Пајсије је казао да се по самој својој природи сва творевина радује животу, и човјек и животиње и свака биљка, а живот не постоји сам по себи, него је извор живота цијеле творевине, свега онога што је створено, сами Бог који је и творац свега онога што је створено:
„И самим тим и свако рођење је само по себи радосно јер је симбол живота и свега онога што живот носи. А ово рођење Светог Јована Крститеља је више него сва ова друга рођења радосније и чудесније јер, како каже апостол јеванђелист Лука, он се родио од праведних Захарије и Јелисавете када су били већ у поодмаклим годинама, када по законима природе више нису ни могли да имају дјеце. Рођење Светог Јована било је чудесно и и објављено арханђелом Гаврилом.“
Владика је подсјетио на јеванђелске ријечи да ће рођење Светог Јована многе обрадовати, односно оне који заиста виде шта је истински живот и шта води њему. Дакле, они који буду имали живот као што га је водио Свети Јован Крститељ, ако се не оглуше од оне ријечи којом је он проповиједао тај вјечни живот: покајте се јер се приближило Царство небеско, они који томе теже ће се и обрадовати његовом рођењу.
„И заиста, то чудесно рођење је било само увод у још чудесније – да ће се након његовог зачећа, пола године, зачети и сам Бог у утроби Дјеве. Дакле, приликом рођења Јовановог стари родитељи рађају, добијају потомство, а онда затим слиједи још веће чудо када Дјева, која није познала мужа, рађа самога Бога. И све то чини једну најрадоснију вијест коју је икада свијет могао да прими, да се правац којим је свијет више ишао ка смрти него ка животу, одједном преокреће и води ка животу, и то животу вјечном“, поучио је сабране Преосвећени Епископ диоклијски.
Потом се Владика осврнуо на живот Светог Јована Крститеља, који је као и његово рођење такође чудесно. Наиме, послије његовог рођења цар Ирод, који је убио 14.000 витлејемске дјеце, желећи да убије самог Христа Богомладенца, тражио је да погуби и Светог Јована Крститеља јер је чуо како је његово рођење било чудесно. Света и праведна Јелисавета са дјететом Јованом се сакрила у једну пећину, а Иродови војници су убили Светог пророка Захарију јер им није хтио рећи гдје се налази дијете. Четрдесет дана након што су погубили пророка Захарију, преставила се у Господу и Света Јелисавета.
„И Светог Јована Крститеља, као мало дијете, хранили су и чували Анђели, и како се каже у овоме Јеванђељу, он је пребивао у пустињи све док се није јавио Израиљу. Све то нам говори о покајању, о другом начину живота. Иако нам можда изгледа да покајање припада онима најслабијима и не толико чврстима, баш супротно – покајање и промјена живота припада онима који су најхрабрији. Покајању нас води најприје истински однос, искреност према Богу и према самима себи и онда када искрено, без имало пристрасности, будемо гледали свој живот онда ћемо и видјети гдје гријешимо и како можемо да се поправимо“, казао је Преосвећени Епископ диоклијски г. Пајсије и закључио:
„И томе нас учи и Свети Јован и сви Свети оци који су слиједили Христов пут и који су се, свакако милошћу Божијом, удостојили да буду насљедници Царства небеског. То треба увијек да имамо на уму и да томе тежимо јер све на овоме свијету брзо прође, а на ономе другом свијету ништа не пролази, него је све вјечно. И онако како у овоме животу будемо започели вјечност, тако ћемо је и провести.“
На крају Свете службе Божије, Владика Пајсије је освештао славске приносе и пререзао колач, а по завршетку евхаристијског сабрања је одржан је традиционални црквено-народни сабор.
Весна Девић
