U manastiru Roždestva Presvete Bogorodice u Brskutima nedaleko od Podgorice, metohu manastira Podmaine, danas u molitvenoj tišini živi 13 monahinja
Vizija i želja blaženopočivšeg Mitropolita Amfilohija da na ovom prostoru, uz postojeću crkvu zaživi manastir ostvarena je još na Malu Gospojinu – 21. septembra 2013. kada je osveštao temelje konaka. Ostale su upamćene njegove reči da mesto koje nema svetinju liči na čoveka bez očiju, bez srca i duše.
– To mesto je pogruženo u tamu i u mrak. I ljudi koji u njemu žive su opterećeni tom tamom i mrakom. Opterećeni su neviđelicom, neznanjem, izgubljenim smislom života. Hram i svetinja nam otkrivaju smisao našeg života, a posebno Ona kojoj je posvećen ovaj hram – Presveta Bogorodica – besedio je tada Mitropolit Amfilohije.
Vrhovi Treskavca, 2.200 metara, nad morem, u dubokoj su magli, a podno njih u pitomini ovog kraja, monahinje kao pčelice, u tišini obavljaju svoja poslušanja. Po završenoj službi zaokupljene su dnevnim poslovima, posvećene vernicima koji dolaze… Sve oko ove svetinje omeđeno je mirisom tamjana i ljubavlju sestrinstva.
Pred srpskom bogomoljom iz 19. veka dočekuje nas igumanija Marina sa sestrinstvom, ukupno ih je 13. Kaže da smo prvi novinari koji ih posećuju. Uvodi nas u gostoprimnicu i sa radošću prima pod svodove svetinje iz koje plamti čvrsta vera.
– Život u manastiru, uglavnom se odvija u molitvenoj tišini. Nije to zavet ćutanja, već samo potreba da se odvojimo od spoljnjeg sveta da bismo se posvetile Gospodu – kaže nam nastojateljica monahinja Marina.
Ovo je dio reportaže o manastiru Roždestva Presvete Bogorodice u Brskutima, koju možete pročitati na linku „Novosti“.
Foto: Arhiva
