Njegova svetost Patrijarh moskovski i sve Rusije g. Kiril i Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije služili su 16. marta 2024. godine u Sabornom hramu Hrista Spasitelja u Moskvi Svetu liturgiju i parastos novoupokojenom Episkopu moravičkom Antoniju, vikaru Patrijarha srpskog i starešini Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi.
Episkop Antonije se upokojio u Gospodu 11. marta 2024. godine u 54. godini života posle teške i duge bolesti. Do 15. marta kovčeg sa telom upokojenog Vladike Antonija bio je izložen u crkvi Srpskog podvorja posvećenoj Svetim apostolima Petru i Pavlu. Jutos je kovčeg sa telom pokojnika donet u Saborni hram Hrista Spasitelja i postavljen u sredinu hrama, a pored njega su položeni venci Patrijarha moskovskog i Patrijarha srpskog.
Predstojateljima dve Crkve sasluživali su mitropoliti voskresenski Grigorije, upravnik poslova Moskovske patrijaršije i prvi vikar Patrijarha moskovskog i sve Rusije za grad Moskvu; volokolamski Antonije, predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije; kazanski i tatarstanski Kiril; arhiepiskopi odincovski i krasnogorski Toma i jegorjevski Matej; Episkop železnogorski i lgovski Pajsij; i episkopi Srpske pravoslavne crkve: bački Irinej, gornjokarlovački Gerasim, valjevski Isihije, remezijanski Stefan, jegarski Nektarije i toplički Petar.
Sasluživali su i protoprezviter Vladimir Divakov, sekretar Patrijarha moskovskog i sve Rusije za Moskvu; protojerej Mihail Rjazancev, sveštenik Sabornog hrama Hrista Spasitelja; arhimandrit Aleksije (Turikov), lični sekretar Patrijarha Kirila; protojerej Đorđe Stoisavljević, šef Kabineta Patrijarha srpskog; arhimandrit Serafim (Šemjatovski), predstavnik Pravoslavne crkve Češke i Slovačke u Moskvi; protojerej Milan Pantelić, brat Episkopa Antonija; protojerej Danilo Andrejuk, predstavnik Pravoslavne crkve u Americi pri Patrijarhu moskovskom i sve Rusije; protojerej Nikolaj Balašov, savetnik Patrijarha moskovskog i sve Rusije; arhimandrit Aleksandar (Kotov), klirik pri Hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Podvorju Srpske crkve u Moskvi; protojerej Nikolaj Lišenuk, zamenik predsednika Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije; protojerej Igor Jakimčuk, zamenik predsednika Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije; moskovsko sveštenstvo; protođakon Dragan Radić; đakoni Miroslav Nikolić i Ivan Vasiljević; ipođakoni Dejan Nakić i Vladimir Jelić.
Bogosluženju su prisustvovali: predsednik Komiteta Državne dume Savezne skupštine Ruske Federacije za imovinu, zemljište i imovinske odnose g. S.A. Gavrilov; izvanredni i opunomoćeni ambasador Republike Srbije u Ruskoj Federaciji g. Momčilo Babić; ministar za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku Republike Srbije g. Nikola Selaković; predsednik Srpske narodne partije g. Nenad Popović; predsednik Međunarodne fondacije za duhovno jedinstvo naroda prof. V.A. Aleksejev; kao i rodbina i prijatelji počivšeg Vladike Antonija, među kojima i njegova majka, sestra i bratanica pristigle iz Srbije.
Liturgijske himne izveo je Patrijaršijski hor Sabornog hrama Hrista Spasitelja (regent I. B. Tolkačev). Liturgijski vozglasi uzneseni su na crkvenoslovenskom i srpskom jeziku. Službu su prenosili TV kanali Sojuz i Spas, kao i na zvanični portali Ruske pravoslavne crkve i Srpske pravoslavne crkve.
Na suguboj jekteniji uznesene su posebne molitve, a predstojatelj Ruske pravoslavne crkve pročitao je molitvu za Svetu Rusiju. Na zaupokojenoj jekteniji uznesene su molitve za pokoj duše usnulih slugu Božjih, novoupokojenog Patrijarha bugarskog Neofita i novoupokojenog Episkopa moravičkog Antonija. Besedu pre pričešća o crkvenoj službi Episkopa Antonija proizneo je protojerej Igor Jakimčuk, nastojatelj hrama Vaskrsenja Gospodnjeg u Danilovskoj slobodi i zamenik predsednika Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije.
Potom su opelo Episkopu moravičkom Antonije obavili Njegova svetost Patrijarh moskovski i sve Rusije g. Kiril i Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije. Pre početka parastosa, predstojatelj Ruske pravoslavne crkve je održao slovo posvećeno sećanju na Episkopa Antonija:
„U ime Oca i Sina i Svetoga Duha! Ispraćamo našeg brata Antonija, koji je u Moskvi bio dobro poznat svima onima koji redovno posećuju hramove. Vladika je ovde služio, predstavljao Srpsku crkvu, molio se sa nama i svi smo ga mnogo voleli i poštovali. Ljubav je usko povezana sa načinom na koji doživljavamo osobu koju volimo. Ne možete voleti i ne verovati, ne možete voleti i sumnjati u nešto, ne možete voleti i tražiti alternativu ljubavi. Oženjeni ljudi dobro znaju: ako se krše ovi principi ljubavi, brak se raspada. A ako govorimo o hrišćanskoj ljubavi, o ljubavi jednih prema drugima, i ako u ovu ljubav unosimo svoj greh, svoje nerazumevanje, izvesnu sumnju, onda ljubav ostaje samo na rečima, a u stvarnosti nestaje. Zašto govorim sve ovo? Zato što danas ispraćamo našeg brata Antonija, dostojnog predstavnika Srpske pravoslavne crkve, koji je svoj život povezao sa Rusijom, sa Ruskom crkvom i koga smo istinski voleli. Takođe bih želeo da kažem da ljubav ne može biti jednostrana: takva ljubav je uvek nesrećna i na kraju nestane. Ali ljubav prema ovom pokojniku je zaista bila dvosmerno kretanje. On je voleo Rusku crkvu, voleo je ruski narod, a mi smo osetili iskrenost ove ljubavi i, naravno, kao odgovor na to i mi smo njega voleli, poštovali, cenili kao dostojnog predstavnika bratske Srpske crkve. Čak je teško i zamisliti da on više nije sa nama fizički, ovde na ovoj zemlji. Ali on je, nesumnjivo, danas sa nama i, nadam se, ostaće u sećanju Crkve – bar dok je živo pokolenje koje je poznavalo dragog Vladiku. Pokojniku, za razliku od živih, od nas ne treba ništa – samo naše molitveno sećanje na njega. Pozivam sve koji su danas ovde prisutni – i sveštenstvo i mirjane – da se u svojim molitvama sete upokojenog Episkopa Antonija. I u svojim molitvama kod kuće i u beleškama koje šaljete na bogosluženjima, navedite uz imena svojih rođaka i prijatelja i ime Episkopa Antonija, koji je zaslužio naše molitveno sećanje svojom ljubavlju prema Rusiji, prema Ruskoj crkvi. Izuzetna su njegova dela kako na ruskom tlu tako i u rodnoj Srbiji. Molitvama svetih Božjih koji su zasijali u Ruskoj i Srpskoj crkvi neka Gospod upokoji dušu novopočivšeg sluge Njegovog Antonija, brata našeg, i da sačuva večni molitveni spomen na njega u srcima našim. Amin.”
Opelo je obavljeno na crkvenoslovenskom i srpskom jeziku. Po tradiciji, Njegova svetost Patrijarh g. Kiril je pročitao i položio u ruke pokojniku gramatu sa molitvom za razrešenje. Predstojatelji Ruske i Srpske crkve su na kovčeg položili bukete belih ruža.
Episkop Antonije je sahranjen u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla pri Podvorju Srpske pravoslavne crkve (Petropavlovska ulica 4-6), gde je služio kao predstavnik Patrijarha srpskog pri Moskovskom patrijaršijskom tronu već 22 godine.
Izvor: patriarchia.ru / SPC
