Са благословом Његове светости Патријарха српског г. Порфирија, међународни научни скуп посвећен Преподобном Јустину Поповићу одржан је 5. и 6. децембра 2024. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.
Скуп је окупио богослове, научнике из Србије и иностранства, а организован је поводом три значајна јубилеја – 130 година од рођења, 35 година од упокојења и 10 година од преноса моштију великог српског светитеља аве Јустина. Програм је отпочео Светом литургијом у параклису Светог Јована Богослова. Поздравно слово учесницима скупа упутио је Његова светост Патријарх српски г. Порфирије. На пленарној сесији, Митрополит бачки Иринеј је одржао је излагање под насловом „Богословље Преподобног оца Јустина Ћелијског“.
Програм скупа био је структуриран у четири сесије, са богатим низом излагања која су се бавила различитим аспектима богословског, егзегетског и пастирског рада Преподобног Јустина. Теме су обухватале његове догматске и егзегетске радове, пастирску делатност, литургички допринос, као и утицај на савремену богословску мисао.
Први дан скупа
Прва сесија, којом су председавали Србољуб Убипариповић и Ивица Чаировић, обухватила је излагања:
- Владимир Вукашиновић: „Бог се задобија ноћу – лична и храмовска молитва као претпоставке светоотачког начина богословствовања у Молитвеном дневнику Преподобног оца Јустина Ћелијског“
- Владан Таталовић: „Егзегетски рад Јустина Поповића“
- Бошко Бојовић: „Почеци култа светопочившег Аве Јустина и његове прве иконе у Француској – Братство Оца Јустина и његови годишњи сабори у Монжерону крај Париза“
- Владислав Пузовић: „Преподобни отац Јустин Поповић као уредник часописа Хришћански живот“
- Драган Радић: „Јн 1, 1–18 у егзегези Преподобног Јустина Ћелијског“
Друга сесија, са председавајућима Владиславом Пузовићем и Србољубом Убипариповићем, укључивала је:
- Михаил Легеев: „Два модела устројства Цркве: стање питања и значај Преподобног Јустина Поповића за савремену еклисиолошку мисао“
- Дејан Борисов и Виктор Недески: „Папизам и неопапизам у богословској мисли Светог Јустина Ћелијског“
- Свилен Тутеков: „Ава Јустин Ћелијски као пророк савремене теолошке критике пост-антропологије“
- Раде Кисић: „Христологија Преподобног оца Јустина Поповића“
Други дан скупа
Прва сесија, председавана од стране Владана Таталовића и Ненада Божовића, садржала је:
- Србољуб Убипариповић: „Чин благосиљања првобрачне невесте за ношење оглавља у Великом требнику Преподобног Јустина Ћелијског“
- Ненад Божовић: „Догматска егзегеза у Догматикама Светог Јустина Ћелијског“
- Златко Матић: „Реакција оца Јустина Поповића на предлог ревизије постова у СПЦ: систематско-богословска анализа“
- Ивица Чаировић: „Др Душан Глумац о научном раду др Јустина Поповића“
- Дражен Перић: „Богочовек Христос као онтолошка неопходност човекове личности по учењу Преподобног Јустина Ћелијског“
У другој сесији другог дана, коју су водили Раде Кисић и Златко Матић, излагали су:
- Сава Милин: „Утицај Светог апостола Павла на проповеди Преподобног Јустина Ћелијског“
- Милосав Вешовић и Ноел Путник: „Метафора о откупу из ропства у тумачењу Преподобног оца Јустина“
- Сава Миловановић: „Улога свештене јерархије у изграђивању Цркве у делима Преподобног Јустина Ћелијског“
- Његош Стикић: „Преподобни Јустин Ћелијски – ‘сабеседник’ Отаца и његов богословско-патристички метод“
- Немања Костић: „Лик пастира Цркве у мисли Светог Јустина Ћелијског“
- Ђорђе Петровић: „Информација и формација у животу светог професора“
Скуп је закључен закључцима који ће послужити као темељ за будућа истраживања, уз општу сагласност да је дело Преподобног Јустина Поповића од изузетног значаја за православно богословље и савремено друштво.
Извор: bfspc.bg.ac.rs
