У Светогеоргијевском дому и Подгорици синоћ, 12. јануара, отац Драган Станишић у оквиру часова вјернонауке за одрасле “Добротољубље”, у сусрет Светом Сави, одржао је предавање на тему Бесједа о правој вјери:
Свети Сава на почетку своје Беседе оне којима се обраћа назива браћом и ословљава их још као богозване оце, другове и чеда који су приклонили своја богољубива срца да чују божанствене заповијести. Сава прво говори о Христу Који сиђе на земљу и просвети род људски, подносећи многоврсна страдања, и моли нас да сву наду нашу на Бога положимо. Он каже: Верујемо, дакле, у Оца и Сина и Светога Духа, појући Тројицу божаствену, узрок и творца свега проузрокованога и сазданога, видљивог и невидљивог. Ову Свету Тројицу вјерујемо, Која све ствара и (све ) држи и (о свему) промишља која јесте увијек, беспочетну, настворену, бесмртну, непропадљиву.
Свети Сава у Жичкој беседи наглашава да је богословље проповиједана света вјера Божија на којој су основани сви свети чинови у Христу Исусу. Који сачувају проповиједану свету вјеру биће блажени од Бога у вјекове и биће блажена срца њихова и душе и сви да су блажени који су се чисто сачували у истинитој вјери, говори Светитељ. Ову Савину бесједу Његова светост Патријарх српски Порфирије назвао је светоотачким дјелом, а блаженопочивши владика Атанасије Савине ријечи и дјело сматра равноапостолним. Доментијан, писац житија Архиепископа српског, каже да: Сава пренесе сваки узор Свете Горе у своје отачаство, све приведе на побожност, гдје не стиже сатворити цркву ту постави крст да се на сваком месту прославља име Божије.
Основна мисао Жичке беседе је да нема друге љубави ни на небу ни на земљи осим Бога. Љубав Божија је Христос. Ову Беседу Сава је изговорио на црквено-народном сабору у Жичи о Спасовдану 1221.г. када је новоизабране епископе упутио у српске земље као архипастире и када је брата Стефана крунисао за првовјенчаног краља свих српских и поморских земаља. Српски архиепископ, при овако важном дјелу уређења поретка у своме отачаству, све усклађује са божаственим догматима . Он каже: Клањамо се и дрвету Часнога крста и светим часним сасудима и божанским црквама и светим местима . Клањамо се и часној икони Пресвете Богородице и иконама свечасних Божјих угодника , уздижући очи душе ка првообразном лику и узносећи ум на оно што је несхватљиво. Доментијан ову бесједу назива Поука о истинитој вери и о проклињању погрешних учења.
Жичка беседа наглашава седам Васељенских сабора, први који је био у Никеји (318 отаца), други, пети и шести у Константинопољу, трећи у Ефесу (200 отаца), четврти у Халкидону (630 отаца) и седми Сабор у Никеји (350 отаца). Сава ово назива отачаских предања заповести и каже да тако вјерујемо и исповиједамо, а сваку јерес или богохулно учење проклињемо, јер многе јереси и зле догмате у различита времена и године ђаво измисли.
Свети Сава правилно и долично богословско тумачење и исповиједање везује за светотајински чин, учешће у редовном литургијском животу. Наводи из Псалтира ријечи: Окусите и видите како добар је Господ (Пс 34,8). Жичка бесједа сва је утемељена на догматима домостроја спасења који је савршен у личности Исуса Христа. Светитељ поводом тога каже: Господ наш Исус Христос, Син Божији, када од Оца дође на земљу и оваплоти се и роди се по други пут, од Пречисте увек Деве, и догмате домостроја Очевог и Свог изврши дивно и заиста неизрециво распе се на крсту, и трећи дан васкрсну, и четрдесет дана остаде овде на земљи по васкрсењу Своме. И кад хтеде узићи на небо ка Оцу, својим ученицима, апостолима, заповеди говорећи: Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. По њему, треба да журимо свакој побожности којој нас уче богомудри оци: пророци, апостоли и светитељи.
