Rano je jutro i mnogo, većinom, mladih ljudi na ulicama. Široko je otvorena kapija manastira Gračanica. Iz lokala preko puta pesma i promukli glasovi.
– Ovi, izgleda nisu ni spavali – zaključuje sveštenik koji je svoju grupu doveo iz centralne Srbije.
Vidovdan je u Gračanici, a već dva dana nema slobodnog kreveta u celoj okolini. Banjaluka, Podgorica, Tetovo, Skoplje, Kraljevo, Beograd, Smederevo, Berane, različiti natpisi na majicama, hodočasnici traže da spavaju na pozorišnoj sceni Doma kulture.
Nervozni policajac viče da se kontroliše agresivni vozač na putu koji prolazi pored manastirske kapije.
Sedam vekova je od izgradnje jedne od najlepših srpskih crkava i sedam vekova od smrti njenog graditelja kralja Milutina. Ovde je sve posvećeno tom jubileju, jer zbog pandemije virusa korona nije bilo mogućnosti i vremena da se pripreme naučni skupovi, da se organizuju akademije i svečanosti.
Među kosovskim Srbima je posebno važan dolazak novog patrijarha srpskog Porfirija. Živeći decenijama sa vladikom, kasnije i patrijarhom Pavlom, uz njegovu tihu brigu i glasno svedočenje o položaju Srba, oni su navikli da u instituciji patrijarha vide jednog od svojih najvažnijih zaštitnika.
„Gospod nas je sabrao da proslavimo Vidovdan, da proslavimo ono što Vidovdan nosi sa sobom, što je bio, što jeste i što će biti. Da proslavimo sedam vekova od postojanja ovog bisera, ove lepotice, crkve Gračanice koju je podigao sveti kralj Milutin. Svaki put siguran sam svi mi, a za sebe ispovedajući kažem: kada dođem na Kosovo i Metohiju, razumem dubinski, a ne mogu ni sebi ni drugima da objasnim da sam se zapravo vratio u svoj dom, da sam, baš kao što Gospod govori u priči o bludnom sinu, svaki trenutak kada sam odsustvovao odavde stranstvovao u nepoznatoj zemlji, bavio se temama i stvarima koje me odvode od sebe, odvode od Boga, razdvajaju od braće”, rekao je u besedi ispred Gračanice patrijarh Porfirije ističući da se vraća u očev dom.
„Naša imena i prezimena jesu Gračanica, Dečani, Pećka patrijaršija, Sveta Trojica, Devič, Bogorodica Ljeviška, Kosovo i Metohija, naše ime i naše prezime jeste pravoslavna crkva, jesu to biseri i dragulji kulturne svetske baštine”, kazao je patrijarh i naglasio da svako ima svoje nasleđe, ali da je jasno čija je baština Gračanica.„
„Kada nam kažu: ’Odrecite se Gračanice i svetinja na Kosovu, odrecite se Kosova i Metohije’… Pa, gospodo, da li biste pristali da vam iskopaju oko, da vam odseku uši, da vam iščupaju srce. Znamo mi dobro da ne biste pristali, a hteli biste to od nas. Mi čujemo, gledamo, osećamo Vidovdanom i Gračanicom, a to znači braćo i sestre Hristom i njegovim Jevanđeljem. To je Vidovdan”, naglasio je patrijarh i poručio: „I braću Albance vidimo kao svoju braću, siguran sam da se možemo razumeti i živeti, rasti i graditi, samo neka nas ne uče miru i zajednici oni koji seju razdore među ljudima, a imaju samo neke strane interese.„
On smatra da, kako je rekao, darovi različitosti ne treba da budu izvor sukoba.
A onda je krenuo aplauz što se ne dešava često na liturgijama. Pamti se da se to dogodilo nakon jedne besede mitropolita Amfilohija. Sećanje na njega i njegov odnos prema Kosovu je jasno i živo. On je zajedno sa vladikom Atanasijem bio najredovniji posetilac Kosova i Metohije. Tokom, gotovo potpune, prošlogodišnje zatvorenosti zbog pandemije jedini je vladika Atanasije služio liturgiju pred Gračanicom. Ništa ga nije moglo zaustaviti da se neprestano kreće i hrabri ljude, da se igra i peva sa ovdašnjom decom. Odsustvo ove dvojice episkopa je uočljivo i bolno.
„ Nedostaju, velika je praznina – oseća se to i kod nas sveštenika i kod našeg naroda koji ih voli i slavi kao svete, jer nas nikada nisu zaboravili”, kaže sveštenik Savo Šmigić.
Nakon liturgije upriličena je dodela ordena „Majka devet Jugovića” koji se dodeljuju majkama sa više dece. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković uručio je ordenje i pomoć majkama i mnogočlanim porodicama.
Parastos kosovskim junacima i onima koji su stradali nakon bitke služio je na Gazimestanu patrijarh Porfirije sa petoricom episkopa Srpske pravoslavne crkve i na njemu se okupio najveći broj vernika i posetilaca od sukoba 1999. godine. Nakon parastosa prisutnima se obratio novoizabrani mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije i pozvao na mir, pomirenje i jedinstvo.
„ I ako kažemo da pomažemo naš narod na Kosovu i Metohiji, pomaže on nama koji dolazimo ovde i koji dobijamo blagoslov i od svetinja i od naroda koji nosi svoj krst, i odano čuva zavet svetog kneza na Kosovu i Metohiji”, rekao je mitropolit Joanikije.
Ceo plato oko Gazimestana bio je zakrčen automobilima, a organizovano je pristiglo i dvadesetak autobusa iz različitih krajeva zemlje. Kosovska policija je formirala dva velika punkta na prilaznim putevima ka Gazimestanu. Na njima su pretresani svi automobili sa registarskim oznakama Republike Srbije. Policajci naoružani dugim cevima stajali su sa strane, neki su oduzimali srpske zastave, skidali majice sa ćiriličnim natpisima za koje su tvrdili da su uvredljivi. Na samom izlasku iz spomeničkog kompleksa uhapšen je Risto Jovanović iz Podgorice, jer je prigovorio policajcima koji su pretresali torbu jedne monahinje.
Juče su se, kao i prethodnih godina na Gazimestanu na parastosu, mogli videti ljudi goli do pojasa, kako prolaze kroz špalir policije koja čita poruke na majicama i zaključuje šta je uvredljivo i šta ne može da se obuče. Mnogi od tih mladih ljudi, poniženi i crveni od jakog sunca dolaze u hladovinu čuvenog Derokovog spomenika i ljube njegove zidove. Nemački i američki pripadnici Kfora u nekoliko navrata stajali su pored ulaza i posmatrali događaj. Okupljanje na Gazimestanu završeno je pevanjem pesama „Vidovdan”, „Veseli se srpski rode” i skandiranjem poruka: „Kosovo je srce Srbije” i „Ne damo svetinje!”.
Zlatni krst kneza Lazara Radovanu Belom Markoviću
Uoči Vidovdana na manifestaciji „Vidovdansko pesničko bdenije” uručene su nagrade književnicima i pesnicima koje dodeljuje Dom kulture „Gračanica”. Nagradu „Zlatni krst kneza Lazara” dobio je Radovan Beli Marković koji nije mogao prisustvovati uručenju nagrade. On je u pismu poručio: „Zna srpski narod dokle i šta može, da sme i preko onog što se može, i da mu je Kosovo skupa, najskuplja reč i sama srčika postojanja. Pomenimo, stoga, danas i ovde, Čestitoga Kneza. Obilića, Ivana, Milana, sve Jugoviće i Slugu Milutina. Pomenimo Kosovske junake, od Slavne bitke do današnjeg dana”. Nagradu „Gračanička povelja” dobio je pesnik Gojko Božović iz Beograda, „Kondir kosovke devojke” Branka Kasalović iz Zubinog Potoka, a „Pero despota Stefana Lazarevića” Nikola Živanović iz Beograda.
Piše: Živojin Rakočević
