U svom izlaganju katiheta Branislav Ilić je nastavio umnu nit uvaženog profesora beogradske Bogoslovije, dok je na početku svog izlaganja izrazio radost susreta sa žiteljima Teslića, rekavši: Putujući ovim vašim krajevima, u srcu sam osetio reči iz psalama „Gospode, Gospode naš, kako je divno ime Tvoje po svoj zemlji“.
Zadivljen lepotom ovih predela i zadivljen krasotom hramova čija lepota nije samo fizička, već pre svega duhovna, uverio sam se da dolazim u jedan blagočestiv i pobožan narod. Govoreći o Svetom Vasiliju kroz svoje filmsko ostvarenje, novosadski katiheta je napomenuo da je svetitelj ostroški bio zagledan u Hrista, a da je njegova zagledanost projavljivana kroz svecelo predavanje volji Božjoj.
Svoje poučno izlaganje koje je obilovalo predivnim jevanđelskim primerima iz života Svetog Vasilija, katiheta Branislav je krunisao poukom koja je odjeknula u srcima sabranih: Živimo u vremenu velikih otuđenja i u vremenu velikog egoizma. Živimo u vremenu koje sobom nosi oni bolnu realnost kada čovek pomisli da je sam sebi dovoljan i da sve može sam bez drugih.
Braćo i sestre, mi ne možemo jedni bez drugih, jer smo prizvani na zajednicu, sabranje i ljubav, a tu životnu lekciju daje nam Sveti Vasilije koji nas sabira oko Gospoda.
