Прије тачно седам дана, 4. марта, упокојио се у Господу умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије. Мој умировљени Немирко, како је наш блаженопочивши Митрополит Амфилохије волио да каже, за свог брата. Те вечери, друштвеним мрежама се, како рече и владика Димитрије, брзином свјетлости преносила порука: „Уснуо је лав“.
Чекали смо Божић у нади да ће ново љето Господње бити без тешких губитака. Није нам се посрећило. Чини се, да само што смо очи затворили и поново их отворили, по други пут постасмо сирочад.
Оде нам Лав! Ваљда има нека преча посла у Рају.
Овог пријеподнева имали смо посебног госта на нашим таласима. Некога ко је са нама и прије нас самих. Увијек ту да: подржи, прискочи, освечани, састрада, утјеши, постави на право мјесто. Оставио нам га је Митрополит, као најрођенијега.
Са нама је пјесник, академик, наш Матија Бећковић, а разговарамо о духовним близанцима, чедима авве Јустина.
