На месту где је Свети Василије начинио прве кораке свог овоземаљског живота, сада се налази прелепа црква, а поред ње дивовска кошћела, за коју се каже да је никла онога дана када су Јовановићи добили сина, Стојана.
Стоји стара кошћела и пркоси времену и невремену. Стоји и памти: Како је мајка родила сина…Како га је молитвом напајала и љубављу хранила…Како га је са жалом и зебњом у срцу, испратила у Завалски манастир, и даље…даље…у загрљај ЈЕДИНОМЕ БОГУ!
Оливера Балабан, Мајке хришћанке
И поред чињенице да се мало зна о детаљима из живота Ане Јовановић, њена личност није заборављена у књизи вечнога живота, особито јер се ради о побожној мајци која је родила, одгајила и на службу Богу предала, свог сина јединца, маленог по узрасту, али великог по мудрости и спремности на свецело служење Богу. Ана Јовановић је себе уписала не само у вечну књигу, већ у књигу свих срдаца која непрестано узносе молитве светом Василију Острошком, молећи његово посредништво и заступништво пред Господом.
Светлост предивне и благословене радости огрејала је Ану на дан када је родила свога сина, 28. децембра 1610. године у Мркоњићима у Поповом Пољу. Била је то побожна, тиха, молитвена, и трудољубива мајка хришћанка, мајка која се васцелим својим бићем трудила да честити дом Јовановића не поклекне пред бројним искушењима (понајвише под искушењем сиромаштва), већ да сва искушења побеђују честитошћу, трудом и побожним животом, чинећи тако да њихов дом постане Црква у малом. Прву школу побожности малени Стојан научио је управо у топлом и љубављу испуњеном окриљу своје мајке, која га је научила молитвеном правилу и основним хришћанским врлинама. Њена мајчинска љубав и усрдна молитва за своје чедо била је толико јака да је Стојан већ у дечјем узрасту био пример честитости и побожности, не само и њиховом скромном дому, већ и целом поповопољском крају.
И поред овог претешког животног крста, Ана је Богу благодарила на сваком новом дану, узносила је она благодарност Богу јер је имала у уму и у срцу речи апостола Павла који вели: Све могу у Христу Исусу који ми моћ даје! Ове речи Ана је актуализовала у свом животу, јер није било животне препреке и тешкоће коју она није превазилазила, управо полажући наду на Господа.
Дарови Светог Јована Владимира: Мајци Светог Василија
Пјевачка група “Дарови Светог Јована Владимира” из Бара, снимила је нову пјесму у част Светог Василија Острошког Чудотворца, под називом “Мајци Светог Василија”.
Мајци Светог Василија
Над колијевком мати бдије,
Чедо њено санком спије.
Боголика, срцем чиста,
Из ока јој суза блиста.
Благодарност Богу диже,
Прозбе Христу шапат ниже,
Молитва јој Вишњем греди,
Kо грлица Небу гледи.
Закриљује чедо мило,
Скутом својим као свилом,
Kако само мати знаде,
Даром који Господ даде.
Повјерење Богу пружа,
Душа њена рајска ружа.
У нутрини тајну свила,
Духом јој се пројавила:
Дијете твоје Богу драго,
Српском роду биће благо,
Из пећине да га грије
Сунцем Правде које мије.
Рој народа као звијезде,
Испосници ће да језде,
Да бол, ране, туге блаже,
Раслабљену душу снаже.
Kод твог сина најмилија,
Острошкога Василија,
Благодат ће кишу лити,
Гријехе свију сузом мити.
Светих мајки света ђеца,
Бог ти даде живог Свеца,
Ти га учи својим жићем,
С Христом бити цијелим бићем.
Доће вријеме кад ћеш и ти,
Свјетлост свијету објавити,
Замирисат као ружа,
Миром што се роду пружа.
Безђетне ће теби доћи,
У по дана, у по ноћи,
Искат чедо, мати свеца,
Да од Бога дођу ђеца.
Она ће ти, мати, сплести
Kите бијела цвијећа пољског,
Да захвале Дародавцу,
Род су зрна еванђелског.
На Благовијести, а о Сабору Светог Архангела Гаврила 2022.
Јелена Вујиновић Фокас
