Na Zadušnice, 22. juna 2024. godine, Arhiepiskop mileševski g. Atanasije služio je Svetu arhijerejsku liturgiju u Vaznesenjskom hramu manastira Mileševe. Sasluživali su protojerej-stavrofor Nikola Perković i protođakon Ivan Savić. Mileševske monahinje sa igumanijom Akvilinom odgovarale su na prozbe i jektenije.
Nakon zaamvone molitve vladika je služio pomen za sve preminule.
U pastirskoj besedi Arhiepiskop mileševski g. Atanasije je, između ostalog, rekao da je Liturgija punoća Crkve, a to je zato što je punoća života, punoća sabranja i punoća sećanja, punoća svega života. I mi se podsećamo da se nešto ne bi izgubilo u našem doživljavanju te punoće.
„Danas, na ovaj dan pred Pedesetnicu mi pominjemo sve članove Crkve. Crkva je riznica svih Božijih dobara. U njoj možemo naći sve što nam je potrebno za život, i ovdašnji i život večni. Crkva u svome pamćenju ne briše nikoga, ne ispušta nikoga. Crkva ima osobine Hristove, jer je On u njoj, On je predvodi, On joj daje sebe neprestano, On je njen život. I mi, koji smo u Crkvi, na taj način dobijamo mogućnost i sposobnost, svako od nas pojedinačno, da pamti, da voli, i da dobro čini. Danas se sećamo svih koji su u veri Hristovoj, sećamo se i drugih, ali na drugačiji način, i izražavamo našu želju prema njima tako što se molimo Gospodu da njih drži blizu sebe, da ih neprestano obasjava svetlošću Lica svoga. U našim molitvama smo izrazili naše želje, pune ljubavi prema našim srodnicima koji su ranije živeli i otišli iz ovoga života. Vrhunac izražaja ljubavi jeste baš to što želimo da Gospod Hristos neprestano drži njih u blizini svojoj i da ih obasjava svojim svetlim licem.“
Izvor: Eparhija mileševska
