Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije načalstvovao je 7. januara 2022. godine, na praznik Rođenja Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista, Svetom liturgijom u Hramu Svetog Save na Vračaru.
Besedu Njegove svetosti Patrijarha donosimo u celosti:
Hristos se rodi! Braćo i sestre, neka je radostan i blagosloven današnji dan, jer slavimo najvažniji događaj u istoriji ljudskoga roda. To je događaj, momenat kada je Sin Božji došao među nas, i ne samo to, nego i postao jedan od nas.
Kao što danas imamo mnoštvo nesporazuma među ljudima, mnogo više tuge i stradanja negoli radosti i uzrastanja, mnogo isključivosti, čak mržnje, tako je bilo i u vremenima kada je Bog poslao Sina svoga među nas: mnoštvo bolesti, stradanja, smrti, epidemija, sukoba, ratova, ropstva, nasilja. Gde god su ljudi živeli nešto od ovoga, a ponekad i sve zajedno, se dešavalo na jednom mestu. I tada je Bog izabrao da se daleko od ljudskih očiju, daleko od komešanja i meteža ovoga sveta, u pećini rodi od Djeve Sin Njegov. Ta pećina ljubavlju zagrejana, mirom suštinskim, dubinskim obasjana, postala je srcem univerzuma, srcem čitave tvorevine. Iz te pećine kucao je život za čitav ljudski rod. Tu se rodio Onaj koji je došao zbog svakog čoveka ponaosob i za sve ljude zajedno. Rodio se da donese mir, da pokaže ko je Bog i ko je i kakav treba da bude čovek, da pokaže i dokaže da je Bog ljubav, da ne može ništa da ga spreči da nas voli, a isto tako da ukaže na to da i čovek može imati mir i radost samo onda kada je ispunjen ljubavlju, najpre ljubavlju prema Bogu, a kad ima tu ljubav sigurno voli i čoveka. Ako kaže da voli drugog, da voli bližnjeg, kako Jevanđelje naziva drugoga, a ne voli Boga – u najmanju ruku je u zabludi. Pećina obasjana radošću i mirom pokazala je da je ljubav smisao našega života.
Zar nije i današnja situacija takva? Najčešće se pominju reči mir, ljubav, zajednica. Koliko toga ima svako od nas neka zaviri u svoje srce i svoju dušu i dobiće odgovor. Apostol kaže: Posla Bog Duha Sina svoga u srca vaša. Dakle ona Vitlejemska pećina je replicirana, multiplicirana u srcima ljudskim i tu je Bog poslao Sina svoga. Samo je pitanje da li smo mi otvorili vrata svoje duše, da li smo tu primili Sina Božjeg. Da li je naša duša, naše srce postala Vitlejemska pećina? Ako jeste onda imamo mir, tu skupocenu reč koja se pominje svakoga dana bezbroj puta. Onda imamo ljubav, takođe skupocenu reč koja nam ne silazi sa usana. Koliko ima mira i koliko je stalo nama ljudima do mira pokazuje činjenica da danas ljudski rod iz dana u dan usavršava oruđa smrti. Tu je odgovor koliko ima mira u nama i koliko taj mir želimo da širimo oko sebe, a znamo i da ne može biti mira u našoj duši ako nema Duha Sina Božjeg u našim srcima, ako naša srca nisu jedan replicirani kamičak iz mozaika ljudskog roda, replicirani kamičak Vitlejemske pećine. Prorok Isaija kaže: Rastopite mačeve i pretopite ih u plugove. To je i poruka današnjega dana.
Tamo gde ljubav nema straha, tamo gde je Gospod, gde je Vitlejemska pećina, tamo nema straha. Demonske sile beže od Vitlejemske pećine, beže i od svakog srca koje se pretočilo u Vitlejemsku pećinu, akamoli sile ovoga sveta. Tamo gde ima ljubavi nema straha. Još govorimo neprestano kako imamo ljubavi, brinemo se za svoje živote, plašimo se, naravno, smrti. Činimo sve da do nje ne dođe, a unutra, u Vitlejemskoj pećini, i u srcima našim, gde lahor ljubavi i večnoga života neprestano blagouhano treperi, prisutna je večnost, prisutan je živi Bog.
Neka bi Gospod dao, braćo i sestre, da na današnji dan ispunjeni Hristom Bogomladencem, rođenim u Vitlejemskoj pećini, za trenutak makar otvorimo prozore i vrata svojih srca da Duh Sina Božjeg uđe i useli se u naše duše. Tada će se u naše duše useliti mir, radost i ljubav, neće biti straha, onda će biti mesta da se u našim srcima useli svaki čovek. Tada ćemo imati čvrstu spoznaju da smo potrebni jedni drugima i da ma koliko različiti – ponekad možda upotrebljavali međusobno i oštre reči – znaćemo da ne možemo jedni bez drugih i da je važnije od svega da, sa obzirom da je Gospod u našim dušama, i mi jedno sa Njim budemo, jedni međusobno u porodici, u narodu, a onda kada smo tako jedno onda smo spremni da gradimo jedinstvo sa svim ljudima, sa čitavim svetom, sa čitavim ljudskim rodom, jer pre svega jedno smo – ljudski rod, a onda smo nešto posebno, a to posebno postoji da bi se pokazala i razgranala lepota i bogastvo ljudskog roda kao prisustvo darova i blagodeti Božjih.
Ja vam želim mir od Boga, ljubav i radost, svako dobro, zdravlje i da se – kao što je čitav svet bio sabran u Vitlejemskoj pećini – i mi sabirajući se u sebi sabiramo u još mnoštvo Vitlejemskih pećina koje je podigla ljudska ruka, a to su hramovi Božji, kao što je ovaj hram, velelepni hram posvećen arhipastiru i rodonačelniku našem, Svetitelju Savi. Neka vas sve Gospod blagoslovi! Srećan Božić! Živeli na mnogo godina! Mir Božji! Hristos se rodi!
