Прослава храмовне славе је започела дан уочи празника вечерњом службом са петохљебницом коју је служио отац Небојша Вуловић, парох јошички, уз саслужење оца Обрена Шарића, надлежног пароха у Кумбору.
За пјевницом су пјевали свештеници Предраг и Драгомир Видаковић.
На крају службе сабранима се кратко обратио отац Небојша позивајући све да на дан храмовне славе учествују у светој Литургији.
На дан празника, у понедјељак 12. маја, служена је света Литургија којом је началствовао архијерејски намјесник херцегновски, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић. Оцу Обрену су саслуживали протојереји: Предраг Видаковић, Живан Вукојевић, Александар Папић, Шпиро Живковић и Небојша Вуловић, јеромонах Марко, јереј Драгомир Видаковић и ђакон Илија Преочанин.
Апостол је читао Георгије Шарић, а на Литургији је одговарао Хор ”Светог Василија Острошког” из Кумбора, који се већ 27 година сабира и пјева при овом храму.
По заамвоној молитви из храма је кренула литија, која се ове године разликовала по својој путањи. Некада је била у Кумбору традиција да литија иде кроз село. Постоје сачуване и фотографије из 1940. године када је Митрополит Јоаникије Липовац на Богојављење освештавао воду на једном извору па је литија ишла том тада уобичајеном трасом. Ове године је обновљен излазак литије на пут.
Литургијском сабрању су присуствовали предсједници Општине и Скупштине општине Херцег Нови, Стеван Катић и Иван Отовић и потпредсједник Општине, Милош Коњевић са сарадницима. Присуствовали су и представници црквених одбора из намјесништва херцегновског.
По повратку литије у храм освештани су славски приноси и пререзан славски колач, а потом се сабранима бесједом обратио протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, архијерејски намјесник херцегновски.
Нема љепшег свједока Христа васкрслога у нашем народу од Светога Василија Острошког Чудотворца и од његових светих и чудотворних моштију, казао је отац Обрен.
Он се запитао по чему се то Свети Василије разликовао од других људи свога времена, па закључио да је та разлика била у томе што је Свети Василије своје тијело претворио у храм Духа Светога и што није дозвољавао да у у његово срце уђе памет овога свијета, већ небескога.
”И онда је његово тијело постало радионица Духа Светога, а његово срце обиталиште Бога живога васкрслога. И зато већ 324 године непрестано људи хрле у оне острошке светиње. Колико је много љепших мјеста, планина и крајолика од онога гдје почивају његове свете мошти у оној пећини, али управо тај зрачак васкрслога Христа је оно што свијетли у оној пустињи, што већ ево три и по вијека призива народ да у онаквим колонама хита ка Светом Василију Острошком Чудотворцу. У суштини хитају самоме живоме Богу, јер ни један човјек, рођен од оца и од мајке, по својим силама и својим моћима, ништа не може да учини што је од онога свијета, то само може Бог својом благодаћу”, казао је између осталог отац Обрен у својој бесједи.
Истог дана у вечерњим сатима у храму Светог Василија Острошког у Кумбору је служен акатист овом светитељу Божијем.
О. Б.
